Dragoljub Mićunović: Odnosi sa susedima moraju biti prioritet

Beograd - Dobri odnosi među susedima garant su bezbednosti i na tome Evropska unija s pravom insistira. To mora biti prioritet naše spoljne politike. Predsednik Boris Tadić i mnogi parlamentarci i vladini funkcioneri tome su veoma posvećeni.

Ali, iako su ti odnosi dobri, još ima dovoljno prostora da se unapređuju i da se neki raniji ôšumovi u komunikacijiö brže otklanjaju, ističe u razgovoru za Danas Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i skupštinskog Odbora za inostrane poslove.

Kako ocenjujete dosadašnji dijalog Beograda i Prištine i dogovor o slobodi kretanja i matičnim knjigama?

- Svaki sporazum koji normalizuje i olakšava život građana je dobro došao. Samo neodgovorna i lenja politika traži izgovore da ne čini ništa, da ne komunicira i da čeka da se stvari same od sebe rešavaju. Na Kosovu mi imamo mnogo interesa - tamo su naši građani i sunarodnici, naši kulturni spomenici, naša imovina, naše tržište, deo naše istorije. Mi moramo biti najviše zainteresovani da o svemu tome razgovaramo. To što ne priznajemo “nezavisnu državu Kosovo” ne znači da svi ovi problemi ne postoje i da ih ne treba rešavati. Na samom početku pregovora nađena su rešenja za slobodu kretanja građana, matične knjige i priznavanje diploma čime je građanima olakšano dokazivanje svog identiteta i kvalifikacija. Autistična politika smatra da je svaki dijalog, svaki kontakt „opasan po suverenitet Srbije” i da ga najbolje čuvamo samoizolacijom. Svakako će EU podsticati i pozdravljati dijalog Beograda i Prištine i pronalaženje rešenja za važna životna pitanja građana i povećanja stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Šta mislite o sve češćim porukama iz EU da Srbija ne može da postane njena članica „bez uređenih odnosa sa svim susedima“, uključujući i Kosovo?

- EU traži upravo ono što se sada dešava u dijalogu Beograda i Prištine, a to je rešavanje brojnih tehničkih pitanja bitnih za normalan život građana. Ona želi region u kome će postojati slobodan protok ljudi i roba, u kome neće biti blokirana komunikacija. Pitanje međunarodno-pravnog statusa Kosova nije predmet ovih razgovora. Dobri odnosi među susedima garant su bezbednosti i na tome EU s pravom insistira. To mora biti prioritet naše spoljne politike. Predsednik Boris Tadić i mnogi parlamentarci i vladini funkcioneri tome su veoma posvećeni. Ali, iako su ti odnosi dobri, još ima dovoljno prostora da se unapređuju i da se neki raniji “šumovi u komunikaciji” brže otklanjaju.

Kako ocenjujete dosadašnje rezultate evropskih reformi u Srbiji?

- Reforme našeg političkog i društvenog sistema su najvažniji istorijski zadatak pred kojim se Srbija našla. To nije samo zbog zahteva EU i Saveta Evrope, već pre svega zbog napretka našeg društva, uređenosti naše države, modernizacije svih vidova društvene komunikacije, otklanjanja socijalne patologije u formi rastućeg kriminala i korupcije, širenja ljudskih prava i sloboda, otklanjanja diskriminacije, smanjenja siromaštva i nejednakih šansi u društvu, ispravljanjem nepravdi. Evropske vrednosti - ljudska prava, demokratija i vladavina prava treba da postanu politički i moralni temelji našeg društva. To je suština reformi pred kojima stojimo kao pred strateškim ciljem ne samo ovih generacija. Uradili smo dosta u zakonodavnoj sferi, ali nedovoljno u doslovnoj primeni usvojenih zakona. Neke reforme kao što je reforma pravosuđa ili vojske već daju prve rezultate. Pitanje restitucije nije slučajno “zaostalo”. Napravljene su neke greške u redosledu poteza već sa privatizacijom i sa izdvajanjem restitucije “crkvenih dobara” pre opšteg zakona. Ali glavni razlog je verovatno finansijski obim nadoknade za koji država treba da pronađe rešenje. U svakom slučaju, to će se naći na dnevnom redu Skupštine na jesen. Ako Vlada dostavi predloge svih neophodnih “reformskih” zakona na vreme Skupština će ih doneti.

Očekujete li da do kraja 2011. dobijemo i status kandidata i datum pregovora?

- Očekujem da ove godine Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Mislim da ne postoje nepremostivi uslovi za to i veliki broj zemalja EU se na neki način optimistički odnosi prema toj mogućnosti. Verujem takođe da ćemo tokom naredne godine, bez posebnih uslovljavanja, dobiti i datum početka pregovora.

U koliko dubokom problemu će biti vlast ako se neki od tih ciljeva ne ispune?

- Ne verujem da će nam vrata Evrope biti zatvorena. Potrebni smo i mi Evropi, a ne samo ona nama. Ali nije sve u datumu. Važnije je da u Evropu uđemo kao uređeno, nekriminalizovano i nekorupcionaško društvo, u kome vladaju zakoni i građanska sigurnost i slobode. Jelena Diković

Da li bi ulasku Srbije u EU koristilo da se što više približi, ili pak učlani, u NATO?

- Nato je odvojena organizacija, ali budući da je velika većina članica EU u vojnom savezu NATO, razvijanje saradnje s tom organizacijom je u skladu s našim ambicijama da postanemo članica EU.

(Danas)