Dragoslav Pavkov: Pucanj na Dveri je pucanj Bakareca u sopstvenu nogu

Odgovor Nebojši Bakarecu

Dveri možda i nisu ono što patriotska Srbija očekuje od političara, ali napad na njih je pucanj u sopstvenu nogu. Zato, Nebojša, sedi - jedan

Može biti da Dveri i nisu najbolje i za probijanje kroz ritove srpske politike najsrećnije rešenje, ali napad Nebojše Bakareca sigurno nisu zaslužili.

I sam imam nekoliko primedbi na plan od deset tačaka. Doduše, lako je zašiljiti plajvaz i napisati kako je izlazak nove stranke ili pokreta - kakogod - na političku scenu napad na patriotski blok stranaka, koje se godinama bore protiv svetskih ala i vrana potpomognutih domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima. Ali činjenice su neumoljive. 

Činjenica je da su Srbiji potrebne promene. Takođe, nesporno je da ovakvo stanje odgovara jedino pojedinim ambasadorima, tajkunima i političkim strankama. 

Ambasadori zemalja EU, SAD, njihovih satelita i saveznika samo rade svoj posao. U našoj javnosti se često zanemaruje bit diplomatskih predstavništva; oni kod vlasti zemlje domaćina zastupaju interese svojih vlada. Ne domorodaca koji naseljavaju teritoriju zemlje domaćina, nego politiku onih koji su im dali akreditive. EU i SAD imaju sasvim prozaične i razumljive interese na ovim prostorima, interese o kojima su ovde drugi autori stručnije i stilski dopadljivije pisali. Tim centrima moći esencijalno je nastojanje da srpski nacionalni interes svedu na meru koja odgovara njima. Ne Srbima nego njima. 

Ratni i posleratni profiteri, bivši komunisti, socijalisti a sada biznismeni i moguli, uobičajeno nazivani tajkunima, takođe imaju svoje interese koje svako ko posmatra političke prilike na srpskoj sceni mora da uvažava ako misli da barem približno shvati zašto nam se dešava ovo čemu smo svedoci. Jedna od aktivnosti tajkuna o kojoj svi znaju sve, ali se pritom svako živi čuva da o njoj napiše ili izgovori bilo šta konkretno je finansiranje političkih stranaka. Pristajanjem da prihvatamo korupciju i činjenicu da je sasvim OK ako neoporezovan novac ide stranci, pokretu, novinaru ili političaru koji se bori za „našu stvar" - svi smo postali Srećko Šojić. Ali to je za neku drugu priliku. 

Trag novca

U svom pamfletu Bakarec se ovlaš osvrnuo na novac. Tačnije, zapitao se ko finansira Dveri. Kao nekog ko je „pomagao" Dveri dok su bili samo NVO bliska Crkvi, tj. dok nisu pokazale aspiracije prema „njegovom" biračkom telu - pomenuo je i svoju Demokratsku stranku Srbije. Ali to je srećom daleka prošlost, takav ispad im se više neće ponoviti. Međutim, nešto mi je zapalo za oko: Bakarec nije rekao odakle DSS-u novac da pomaže bilo koga? Naravno, svako ko čita novine ima neku (uglavnom ispravnu) predstavu odakle lova; stranke koje se otimaju za glasove birača posle izbora ulaze u najneverovatnije koalicije i kombinacije, tako da im u podeli izbornog plena u zamenu za lojalnost jačem partneru pripadne određen broj rukovodećih mesta u privrednim subjektima, organima državne uprave i lokalne samouprave, upravnim odborima javnih preduzeća.

„Kadrovi" koje stranke odrede, koristeći razrađene mehanizme kraduckanja sa tih mesta isisavaju novac koga vešte knjigovođe provuku kroz poslovne knjige, tako da matematika postane ne egzaktna nego apstraktna nauka, predaju ga stranačkim organima, a onda mu se gubi poreklo i trag. Takvi kadrovi, a naročito knjigovođe, su najdragoceniji biseri i stranke, sve do jedne, čuvaju ih i neguju kao najveće blago. Sve do jedne, stranke su o ovome postigle konsenzus i po ovom pitanju između njih nema razlike ni spora. Dokaz za ovu tvrdnju je činjenica da se nikad ne dešava da nova vlast hapsi i procesuira arhilopove iz prethodnog režima. Doduše, upeca se poneki šarančić, ali somovi, kitovi i ajkule slobodno plivaju u političkim vodama. 

O principima ne bi trebao da govori istaknuti funkcioner stranke koja na lokalnom nivou veoma uspešno „kohabitira" sa DS, gde god su „žuti" našli interes da ih u koaliciju pozovu. Ta neprincipijelnost (navodno, za „našu stvar") je dovela dotle da DSS napuštaju ljudi koji su u stranku ušli bez zadnjih namera i bez političkih ambicija. Ljudi jednostavno više neće da budu viđeni u lošem društvu. Sve za šta se ta stranka zalagala i borila isprofanisano je i devalvirano zbog pohlepe pojedinaca, loših kadrovskih rešenja, neodlučnosti i kukavičluka rukovodstva i nedostatka komunikacije između baze i vrha stranke.  
Nisam siguran koliko će Dveri uspeti u svom naumu sa patriotama - apstinentima i razočaranim glasačima DSS, SRS, SNS itd., ali da je trebalo nešto preduzeti kako bi se marginalizovali samodovoljni metuzalemi koji se sa žutima i kompanijom kolju isključivo oko svojih mandata, interesa i privilegija - trebalo je. 

Predlog novog dogovora sa narodom koji su ponudile Dveri ima svojih nedostataka. Ali evidentno je da Dveri prepoznaju problem i da im se ne gadi da zagaze u smrdljivu političku močvaru kako bi doprinele rešenju. To je ono što ih razlikuje od stranke Nebojše Bakareca, barem na prvi pogled. Ovaj napad na Dveri bi imao smisla kada bi autor podsetio čitaoce na konkretne uspehe koje je DSS postigao u borbi protiv korupcije, očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje, povećanju kvaliteta života građana. 

Može biti da je moje pamćenje loše, ali, kada čujem DSS, prvo što mi padne na pamet je jalovost. Kao najjača poslanička grupa, dopustili su da ih Čeda Jovanović izbaci iz Skupštine. U „Sablji" su im hapsili najistaknutije saradnike, a oni su svoje protivljenje demonstrirali privatnim dopisivanjem sa „dragim Acom" i kasnijim postavljenjem Bulatovića na čelo državne bezbednosti. Valjda kao nadoknadu za duševne boli jer rezultata na polju bezbednosti se ne sećam. Posle saobraćajke u kojoj je nastradao Jočić, komandu nad poliicjom predali su šefu Koštuničinog kabineta, još jednom od živopisnih likova koji se motaju po vrhu stranke, a o kojima javnost ne zna ništa dobro. Što je naravno iskoristila „Druga Srbija" i miting protiv proglašenja nezavisnosti tzv. „Kosova" pretvorila u sprdnju „Kosovo za patike".

Radite ili se sklonite

Uzgred, ko je odgovarao što su hiljade ljudi i pojedini govornici koji su na taj miting došli sa najboljom namerom da izraze neslaganje sa politikom koja Srbiji otima deo teritorije (i to ne bilo kakav deo) - ispali sitni lopovi i provalnici? Tačno je da su provokatori i nesvesni balavci učinili svoje, ali je tačno i da rukovodstvo stranke koja upravlja policijom nije učinilo ništa. Ko se još seća Momira Gavrilovića, pukovnika državne bezbednosti koji je ubijen ispred zgrade SIV posle razgovora sa saradnicima tadašnjeg šefa države, začudo i šefom DSS? Ne kažem da je ta stranka odgovorna za smrt tog čoveka, ali, ako nisu osetili potrebu da zaštite tako kvalitetnog informatora, kako će štititi običnog građanina? Imaju li oni uopšte svest o tome šta građani očekuju od države i državnih organa?

Znaju li da (skoro) svaki američki građanin veruje da bi njegova država bila spremna da digne Marinski korpus, Enterprajz ili Nimic u slučaju da njegova ljudska prava budu ugrožena bilo gde u svetu? Zbog toga, da bi mogao da veruje u tu iluziju, Amerikanac gunđajući, ali svestan potrebe, plaća porez. Srbin, videvši da oni koji mu se nameću kao „najpatriotskiji i najnacionalističkiji" ne mogu da stanu ni iza čoveka koji je uhapsio rezidenta CIA za Balkan i njegovog srpskog saradnika, (za sada) ispravno zaključuje da nema nikakvog smisla plaćati takve ljude i da je bolje da njegov novac ostane u njegovom šlajpiku.

Jedini koji se svog olako zarađenog novca odriču u korist stranaka su tajkuni; ali to nije odricanje, već investicija. Svako ko, iz ne znam kakvih razloga, uzme novac od tajkuna prodao je dušu đavolu i ne može ga oprati ni Dunav ni Sava. Bez razlike da li se radi o novcu Miškovića, Beka ili Drakulića, koga pominje Bakarec. Što opet otvara priču o tajkunima kojima ne fali ništa dok su „naši", ali postaju sve najcrnje kad odu od nas. 

Zbog svega navedenog (imao bih još  ali vežbam da pišem kraće tekstove), predložio bih svom prijatelju Nebojši da se okane ćoravog posla. Ako vi nećete da radite nešto konkretno, pregaziće vas oni koji hoće. 

A, ako ste stvarno pošteni i patriote kakvim volite da se predstavljate, lepo se ti i Voja Koštunica spakujte, pa se, sledeći moj primer, ispišite iz DSS. Onda, ovako sa strane, možete do mile bolje pisati šta i koliko hoćete. Stranku su vam preuzeli mutni likovi, a, ako vi to, i pored dobronamernih upozorenja koja dobijate godinama, ignorišete - postajete njihovi saučesnici.

Ponavljam, Dveri možda i nisu ono što patriotska Srbija očekuje od političara, ali napad na njih je pucanj u sopstvenu nogu. Zato, Nebojša, sedi - jedan. 

(Blog Dragoslava Pavkova)