DŽefri Saks: Zašto SAD ne žele da pregovaraju o okončanju sukoba u Ukrajini?

 Američka administracija na čelu sa Bajdenom treba da napusti neokonzervativni pristup i odmah započne pregovore sa Ruskom Federacijom o statusu Ukrajine i bezbednosnim aranžmanima, smatra ekonomista DŽefri Saks.

"Po peti put od 2008. Rusija je pozvala SAD na pregovore o bezbednosnim aranžmanima, ovog puta u predlozima predsednika Vladimira Putina od 14. juna 2024. U protekla četiri slučaja, SAD su odbile ponudu pregovora u korist neokonzervativne strategije za slabljenje ili rasparčavanje Rusije kroz rat i tajne operacije. Neokonzervativna taktika SAD je katastrofalno propala, razarajući Ukrajinu u tom procesu i ugrožavajući ceo svet. Posle svih ratnih huškanja, vreme je da Bajden otvori pregovore o miru sa Rusijom", napisao je Saks u autorskom tekstu za portal "Komon drims".

Prema njegovim rečima, od kraja Hladnog rata SAD primenjuju strageiju čiji je cilj da se Rusija oslabi, rasparča i prikaže kao neprijateljska sila, što su neokonzervativci i pojedini američki zvaničnici poput Ričarda Čejnija i Zbignjeva Bžežinskog javno zastupali još devedesetih godina.

Saks podseća i da je Vašington u sklopu ove strategije bombardovao SRJ koja je bila označena kao saveznik Rusije, te da su kompanije američkog vojnoindustrijskog kompleksa naoružavale čečenske pobunjenike početkom dvehiljaditih.

Takođe, da bi osigurale napredovanje protiv Rusije, SAD su zastupale agresivno proširenje NATO-a, uprkos obećanjima Mihailu Gorbačovu i Borisu Jeljcinu da se NATO neće pomeriti "ni jedan inč istočno od Nemačke".

"Do 2020. godine, NATO se zapravo proširio na 14 zemalja Centralne i Istočne Evrope, odnosno bivšeg Sovjetskog Saveza", navodi Saks i dodaje:

"SAD su takođe nastojale da prošire NATO na Ukrajinu i Gruziju, sa ciljem opkoljavanja ruske pomorske flote u Sevastopolju NATO državama - Ukrajinom, Rumunijom, Bugarskom, Turskom i Gruzijom. To je ideja koja vodi poreklo direktno iz priručnika Britanske imperije za vreme Krimskog rata".

Američki ekonomista potom podseća da su ruski lideri, upravo u ovakvim okolnostima, u više navrata predlagali da pregovaraju o bezbednosnim aranžmanima sa Evropom i SAD koji bi obezbedili bezbednost za sve zainteresovane zemlje, a ne samo za NATO blok. Vođene planom neokonzervativaca, SAD su odbijale da pregovaraju, istovremeno pokušavajući da okrive Rusiju za nepostojanje pregovora.

Rusija četiri puta pozivala SAD na pregovore 

Prema njegovom mišljenju, Rusija je, pre najskorijeg Putinovog predloga, četiri puta pozivala SAD za pregovarački sto. Prvi put je to bilo 2008. godine, kada se Vašington pripremao da NATO proširi na Gruziju i Ukrajinu, a tadašnji predsednik RF Dimitrij Medvedev je tada predložio sporazum o evropskoj bezbednosti, za koje SAD nisu bile zainteresovane.

"Drugi predlog došao je od Putina nakon nasilnog svrgavanja ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine, što je urađeno uz aktivno saučesništvo, ako ne i direktno rukovodstvo vlade SAD. Evropljani, SAD i Rusija su 21. februara sklopili dogovor sa Janukovičem u kojem je on pristao na prevremene izbore. Ipak, vođe državnog udara odbacili su dogovor istog dana, zauzeli vladine zgrade, zapretili novim nasiljem i smenili Janukoviča sledećeg dana. SAD su podržale državni udar i odmah su priznale novu vladu", navodi on dodajući da se radi o klasičnoj tajnoj operaciji CIA.

Treći predlog je, kako piše Saks, usledio 2021. godine, nakon propasti sporazuma "Minsk 2" i nekoliko godina oružanog sukoba u Donbasu. 

"Zapadna strana je tretirala 'Minsk 2' ne kao formalni ugovor, već kao taktiku odlaganja kako bi se 'Ukrajini dalo vremena' da izgradi svoju vojnu snagu", napisao je američki ekonomista pozivajući se na reči nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel.

Stoga je ruski predsednik Vladimir Putin u decembru 2021. godine ponovo pozvao SAD na pregovore i to ne samo o pitanju proširenja NATO, već i o nuklearnom naoružanju usled povlačenja američke strane iz "Ugovora o protivbalističkim raketama" 2002. i "Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa" 2019. godine.

"S obzirom na takav razvoj događaja, Putin je 15. decembra 2021. stavio na sto nacrt ugovora SAD i Ruske Federacije o garancijama bezbednosti. Ključno pitanje na stolu, član 4, bilo je okončavanje pokušaja SAD da prošire NATO na Ukrajinu. Pozvao sam američkog savetnika za nacionalnu bezbednost DŽejka Salivana krajem 2021. da pokušam da ubedim Bajdenovu Belu kuću da uđe u pregovore. Moj glavni savet je bio da se izbegne rat u Ukrajini prihvatanjem neutralnosti Ukrajine, a ne članstva u NATO, što je za Rusiju bila jarko crvena linija", navodi Saks.

Međutim, Bela kuća je odlučno odbacila njegov savet, tvrdeći da se proširenje NATO-a na Ukrajinu ne tiče Rusije. Istovremeno ekonomista se zapitao šta bi SAD rekle ako bi neka zemlja na zapadnoj hemisferi odlučila da dozvoli Rusiji i Kini da na njenoj teritoriji uspostave svoje vojne baze.

"Da li bi Bela kuća, Stejt department ili Kongres rekli: 'To je sasvim u redu, to je pitanje koje brine samo Rusiju ili Kinu i zemlju domaćina' Ne. Svet je zamalo došao do nuklearnog armagedona 1962. godine kada je SSSR postavio nuklearne projektile na Kubu, a SAD uvele pomorski karantin i zapretile ratom ukoliko Rusi ne uklone rakete", rekao je on i dodao:

"Američkom vojnom savezu nije mesto u Ukrajini, isto kao što ruskoj ili kineskoj vojsci nije mesto u blizini granice sa SAD".

Četvrta Putinova ponuda za pregovore stigla je u martu 2022. godine, kada su Rusija i Ukrajina umalo zaključile mirovni sporazum i to samo nekoliko nedelja nakon početka ruske Specijalne vojne operacije. Rusija je tada takođe tražila jednu veliku stvar: neutralnost Kijeva, to jest, Ukrajina van NATO-a i zabranu razmeštanja američkih projektila na granicama Rusije.

Iako su ukrajinske vlasti prihvatile ovaj predlog, Kijev je krajem marta iznenada odustao od pregovora, a glavni krivac za ovo je tadašnji premijer Velike Britanije Boris DŽonson.

"Britanski premijer Boris DŽonson, sledeći tradiciju britanskog antiruskog ratnog huškanja još od Krimskog rata, je doleteo u Kijev da upozori Zelenskog oko pitanja neutralnosti i istakne kako je od velike važnosti da Ukrajina pobedi Rusiju na bojnom polju. Od tog datuma, Ukrajina je imala oko 500.000 mrtvih i nalazi se pred porazom", piše Saks.

Sada imamo petu ponudu za pregovore, koju je 14. juna jasno i uverljivo objasnio sam Putin u svom govoru pred diplomatama u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova. Putin je izneo uslove koje je Rusija predložila za okončanje rata u Ukrajini, a tiču se neutralnosti, nuklearnog naoružanja, demilitarizacije, zaštite ruskog stanovništva i statusa oslobođenih regiona.

"SAD moraju da pregovaraju"

Američki ekonomista smatra da Bela kuća nije u pravu što izbegava pregovore samo zbog neslaganja sa predlozima Rusije, stoga bi prema njegovom mišljenju, trebalo da iznese sopstvene predloge i sedne na pregovarački sto radi okončanja sukoba.

"Za Rusiju postoje tri ključna pitanja: neutralnost Ukrajine (okončanje širenja NATO), ostanak Krima u ruskim rukama i promene granica u istočnoj i južnoj Ukrajini. O prva dva se gotovo sigurno ne može pregovarati", nastavlja Saks i dodaje da će treće pitanje biti glavna tema pregovora.

Prema njegovim rečima, SAD ne mogu da se pretvaraju da su državne granice svete nakon što je NATO bombardovao Srbiju 1999. da bi se odrekla Kosova i Metohije i posle što su SAD izvršile pritisak na Sudan da se odrekne Južnog Sudana.

"Da, granice Ukrajine će biti ponovo iscrtane kao rezultat desetogodišnjeg rata, situacije na bojnom polju, izbora lokalnog stanovništva i kompromisa napravljenih za pregovaračkim stolom. Bajden treba da prihvati da pregovori nisu znak slabosti. Kao što je Kenedi rekao: 'Nikada ne pregovarajte iz straha, ali nikada se ne plašite pregovaranja'. Ronald Regan je čuveno opisao sopstvenu pregovaračku strategiju koristeći rusku poslovicu: 'Veruj, ali proveri', napisao je Saks.

Kako navodi, neokonzervativni pristup prema Rusiji koji je od početka bio arogantan i obična zabluda je sada uništen, NATO se nikada neće proširiti na Ukrajinu i Gruziju, a nikakva tajna operacija CIA neće srušiti Rusiju.

"Ukrajina užasno krvari na bojnom polju. Često ima 1.000 ili više mrtvih i ranjenih u jednom danu. Neuspeli plan igre neokonzervativaca približava nas nuklearnom armagedonu, a Bajden i dalje odbija da pregovara i sa svojim timom ne odustaje od neokonzervativne fantazije o pobedi nad Rusijom i proširenju NATO-a na Ukrajinu", smatra on.

Ukrajinski narod su u više navrata lagali Zelenski, Bajden i drugi lideri NATO zemalja, koji su im više puta govorili da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, te da nema opcija za pregovore. Ukrajina je sada pod vanrednim stanjem, a javnosti se ne govori o sopstvenom klanju piše on i upozorava:

"Zarad samog opstanka Ukrajine i da bi se izbegao nuklearni rat, predsednik SAD danas ima jednu prevashodnu odgovornost: pregovarati".

(RT)