Леонид Рагозин: Зашто је пропао мировни самит о Украјини? - Глобални југ не прихваћа украјинску тврдњу о колонијалној жртви и постао је више сумњичав према клијентским државама САД након Газе

Глобални југ не прихваћа украјинску тврдњу о колонијалној жртви и постао је више сумњичав према клијентским државама САД-а након Газе.

Главни циљ мировног самита о Украјини о којем се много говорило, а који је одржан у Швицарској 15. и 16. јуна, био је окупити ‘глобалну већину’ и придобити њихову подршку за “формулу мира” предсједника Володимира Зеленског – што је маркетиншко име за попис захтјева који укључују повлачење Русије с цијеле територије Украјине и формирање међународног суда за суђење Путиновој влади за ратне злочине. Наравно, реално, такав апсолутистички договор може се осигурати само тоталном побједом на борбеном пољу, до које, чини се, неће доћи. Упркос томе, придобити већину глобалне заједнице да јавно подржи ове захтјеве без сумње би дало додатну тежину у напорима Зеленског против Путина.

На крају, једини исход овог збуњујућег догађаја, који је покушао ријешити оружани сукоб без уплитања стране која га је започела, била је смрт саме “формуле мира” коју је настојао промовирати.

Саопћење које је потписало 81 судионика на самиту чак ни не оцртава контуре могућег рјешења. Покрива само три важна, али секундарна питања – украјински извоз житарица, сигурност нуклеарних електрана и повратак ратних заробљеника и украјинске дјеце које су Руси одвели из ратне зоне у Русију.

Но чак и у том случају, кључни играчи попут Бразила, Индије и Саудијске Арабије избјегли су га потписати, тврдећи да форум чији је циљ постизање мира с Русијом нема смисла с обзиром на одсутност Русије. Кина је глатко одбила да судјелује

Но чак и у том случају, кључни играчи попут Бразила, Индије и Саудијске Арабије избјегли су га потписати, тврдећи да форум чији је циљ постизање мира с Русијом нема смисла с обзиром на одсутност Русије. Кина је глатко одбила да судјелује. Значајно је то и да је и амерички предсједник Joe Biden одлучио да не искористи свој утјецај да подржи форум. Умјесто да сам отпутује у Швицарску, послао је потпредсједницу Kamalu Harris да представља његову администрацију.

Пад америчког утјецаја

Није Украјина у потпуности крива што није успјела осигурати подршку глобалног југа за своје ратне циљеве на овом самиту. То што је глобална већина хладно прихватила самит одражава континуирани пад америчког глобалног утјецаја, који се значајно убрзао у протеклих осам мјесеци у свјетлу хуманитарне катастрофе у Гази и сталне подршке предсједника Бајдена Израелу у вези с њом. Свиђало се то Кијеву или не, сваком ко се сматра америчком клијентском државом приступит ће се с великом дозом скепсе.

Ту је и посебан случај Кине, која се, према службеницима властите владе, осјећа потакнутом од Сједињених Америчких Држава на оружани сукоб у вези Тајвана. Привући Пекинг на догађај који је отворено дизајниран као антируски увијек је био бесмислен задатак. Зашто би Кина усред растућих напетости у односима са САД-ом постала непријатељски расположена према свом највреднијем глобалном савезнику, Русији?

Међутим, украјинска реторика је такођер придонијела неуспјеху. Још 2022. године, након почетка велике руске агресије, Зеленски и чланови његове владе покушали су задобити симпатије глобалног југа представљајући Украјину као жртву колонијалног рата који је водила Русија.

Међутим, украјинска реторика је такођер придонијела неуспјеху. Још 2022. године, након почетка велике руске агресије, Зеленски и чланови његове владе покушали су задобити симпатије глобалног југа представљајући Украјину као жртву колонијалног рата који је водила Русија

У најбољем случају, овај аргумент је наишао на млаку реакцију у земљама као што су Јужноафричка Република или Бразил, будући да долази из европске нације која себе представља као бедем “цивилизираног свијета” – израз који је предсједник Зеленски још једном несвјесно употријебио на сигурносној конференцији у Сингапуру почетком јуна док је покушавао увјерити азијске земље да присуствују самиту. Праве бивше жртве европског колонијализма тешко да уживају у томе што их сматрају “нецивилизираним”.

Челници глобалног југа не морају ни знати да су украјинско племство и клерици, попут надбискупа Феофана Прокоповича, служили као идеолози руског империјалног пројекта када га је проводио Петар Велики. Или да је велик дио онога што знамо као југоисток Украјине, посебно територије на којима данас бјесни рат, био колонизиран у склопу руске империјалне експанзије у 18. стољећу, у којој су Украјинци играли немалу улогу.

Реторички трик

Иако је без сумње жртва руског иредентизма и ултранационализма у бруталном путинистичком облику, украјинска тврдња о колонијалној жртви звучи људима у Sowetu или Salvadoru de Bahiji  једнако валидном као и тврдња Шкота. То је само реторички трик који је сковала крајња десница те земље. Не помаже ни чињеница да су неонацистичке и бјелачке супремацистичке групе које су судјеловале у украјинској Маидан револуцији сада нарасле до величине великих војних јединица, попут 3. јуришне бригаде (једне од јединица Азовског покрета).

Колонијални аргумент такођер је двосјекли мач јер многи на глобалном југу виде САД као хегемонијску неоимперијалистичку силу која је немилосрдно ширила своје “царство” у смјеру истока све док није наишла на отпор Русије. Прије свега за Пекинг, хисторија бившег совјетског простора након 1991. изазива превише асоцијација на империјалистичку “јагму за Кину” с краја 19. стољећа.

Након неуспјеха овог масивног и наводно врло скупог догађаја чији је циљ био пласирати Зеленскијеву “формулу мира” међународној заједници, чини се да украјинско водство коначно прихвата чињеницу да не може прикупити подршку за свој циљ користећи се антиколонијалном реториком, и да ће моратти разговарати с Русијом како би окончали рат.

Чак је и шеф кабинета Зеленског, Андриј Јермак, који је био идејни творац самита у Швицарској, рекао да би руски представници могли бити позвани на сљедећи “мировни самит”, за који се Украјина нада да ће се одржати прије краја године у некој другој земљи. Руси ће, наравно, одбити судјеловати у било каквом таквом догађају и учинити га бесмисленим, али је ипак значајно да је Јермак изнио могућност позива.

Промјена става

Када се стварно нађе за преговарачким столом, Москва ће вјероватно бити спремна на компромис вези нечега што није од виталног значаја за њене интересе, прије свега територије, како би постигла праве циљеве свог бруталног напада: неутралност Украјине, демилитаризацију и крај етнонационалистичке политике усмјерене на искорјењивање руског језика и културе на територији те земље

Још важнија била је изјава Катерине Зеленко, украјинске амбасадорице у Сингапуру, од 20. јуна. У разговору за South China Post рекла је да би њена земља могла судјеловати на мировној конференцији коју организира Кина.

Кинеска мировна иницијатива за Украјину, која предлаже замрзавање сукоба дуж тренутне линије фронта, нешто је што је Русија јавно подржала и о чему је спремна разговарати.

Међутим, уочи самита у Швицарској Путин је подигао улог захтијевајући да, како би се осигурао мир, Украјина мора повући с цијеле територије четири регије које је Русија службено прогласила својима 2022. године.

Али ову изјаву треба проматрати у контексту максималистичке позиције Украјине која укључује самопостављену забрану разговора с Путином, запечаћену декретом Зеленског.

Када се стварно нађе за преговарачким столом, Москва ће вјероватно бити спремна на компромис вези нечега што није од виталног значаја за њене интересе, прије свега територије, како би постигла праве циљеве свог бруталног напада: неутралност Украјине, демилитаризацију и крај етнонационалистичке политике усмјерене на искорјењивање руског језика и културе на територији те земље.

За Путина ће одустајање од територије ради постизања ових циљева и даље бити стратешка побједа у ономе што руско водство види као сукоб са Западом, а не Украјином пер се. Што се Украјине тиче, њено ће се водство на крају суочити с питањем зашто је одбацило раније приједлоге да се рат заврши под много бољим увјетима – на преговорима у Истанбулу 2022. или у склопу процеса из Минска. Али иако су те прилике прокоцкане, сваки мир који би се могао постићи био би бољи од онога што Украјинци сада трпе.

(balkans.aljazeera.net)