Еди Рама: Сарадња држава Западног Балкана је услов за ЕУ, комплексна питања решити билатерално

 Премијер Албаније Еди Рама изјавио је у Тирани да комплексна питања међу државама на Западном Балкану морају да буду решена у билатералном дијалогу и не смеју да утичу на мултилатералне односе.

„Наша сарадња је фундаментални услов за наш пут ка ЕУ. Они су спремнији него икада да нам помогну у интеграцији, ми морамо бити спремни да помогнемо сами себи“, рекао је он на почетку састанка лидера Западног Балкана и званичника ЕУ о евроинтеграцијама региона и спровођењу Плана ЕУ за раст на Западном Балкану.

Истакао је да је Албанија ушла у нову фазу, продубила реформе, појачала борбу против корупције и утростручила напоре да достигне тај циљ.

„Остајемо чврсти у сарадњи са регионалним партнерима, промовшемо мир и сарадњу са свих шест земаља Западних Балкана“, рекао је Рама.

Берлински процес је показао колико је лакше рећи него урадити, додао је.

„Албанија, Србија и Северна Македонија покренуле су Отворени Балкан, а са Планом раста јасно је да или ћемо заједно да се приближемо ЕУ или ризикујемо да изгубимо место за столом ЕУ. Или ћемо да успемо заједно или ћемо да подбацимо заједно. Или ћемо радити на миру зарад нашег просперитета или ћемо изгубити мир. Тако ЕУ функционише, тако и Западни Балкан треба да функционише“, рекао је Рама.

У Тирани се данас одржава ;самит лидера Западног Балкана и званичника ЕУ о евроинтеграцијама региона и спровођењу Плана ЕУ за раст на Западном Балкану.

Самиту присуствују председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Талат Џафери те председавајућа Савета министара БиХ Борјана Кришто и комесар Европске комисије за суседство и проширење Оливер Вархеји.

Новинари нису видели лидере Црне Горе и Косова који су јуче у Тирани учествовали на Самиту Украјина-југоситочна Европа.

Албански медији пренели су да они неће бити физички присутни и да је косовски премијер Аљбин Курти упутио видео поруку скупу.

После уводног обраћања Едија Раме и Вархејиа самит наставља рад без присуства медија.

Самит је посвећен Плану раста за Западни Балкан који предвиђа финансијску подршку од шест милијарди евра, од којих су две милијарде бесповратни грантови, а четири милијарде повољни кредити које даје ЕУ. Циљ је да се подстакне економски раст региона и убрза социоекономско усклађивање.

План који је Европска комисија усвојила у новембру, односи се на период од 2024. до 2027. године и предвиђа да свака влада западнобалканске шесторке добија одређену своту новца сваких шест месеци, зависно од реформи које је спровела у том периоду.

(Бета)