Eksperti UN predviđaju novi talas svetske prehrambene krize

Rast cena namirnica u svetu može da dovede do novog talasa prehrambene krize, zaključak je eksperata UN koji prate situaciju na svetskim tržištima poljoprivredne produkcije.

Bukvalno pre dve godine čovečanstvo se već suočilo sa sličnim problemom. Tada je to bilo vezano sa posledicama svetske finansijske krize. Sada je svoju ulogu odigrao klimatski faktor: suša u Rusiji, Kazahstanu i u Ukrajini, poplave u Zapadnoj Evropi i Cetralnoj Aziji. Između ostalog, vremenske anomalije imale su 2010. globalni karakter. Odatle rast cena skoro svih osnovnih namirnica. Čovečanstvo koje se još nije oporavilo od posledica velike recesije, ponovo oseća na sebi ako ne dah gladi, to perspektivu nedovoljne sitosti. I ovaj problem, po mišljenju eksperata prehrambene i poljoprivedne organizacije UN dotaći će u jednakoj meri i bogate i siromašne države.

Stručnjaci u prvom redu govore o deficitu pšenice. Zaista, nerodica u Rusiji, Ukrajini i Kazahstanu, gde se proizvodi do 26% žitarica u svetu, podigla je cenu ovog proizvoda za 50%. Ipak proračuni pokazuju da je sakupljen rod dovoljan za unutrašnje potrebe i da će preostati i za izvoz. Kako smatraju ruski stručnjaci, sve zavisi od prinosa naredne godine. Ako ona bude dobra, tendencija skoka cena će se zaustaviti. Evo šta je rekao za Glas Rusije potpredsednik Ruske poljoprivredne akademije Vladimir Fisinin.

„I pre toga smo imali godine kada su bili dobijeni niski prinosi. Što se tiče Rusije, prinos dobijen u strašnoj sušnoj godini sasvim je dovoljan sa prelaznim ostatkom da zemlja ima hranu.“

Vladimir Fisinin smatra zaključke eksperata UN previše pesimističnim. U uslovima kada u svetu od nedovoljne uhranjenosti pati oko milijardu ljudi, jedini izlaz je prihvatanje svetskog programa finasiranja poljoprivede u raznim zemaljama. Po proračunima FAO, neophodno je bar 209 milijardi dolara godišnje. U tome Fisinin vidi zadatak predstojećeg samita dvadesetorice u Južnoj Koreji.

Drugi ruski ekonomista, Mihail Hazin, slaže se da sve zavisi od prinosa naredne godine. Ali on vidi i drugi razlog skoka cena na hranu. To je bekstvo od dolarskih aktiva, izazvano odlukom Federalnog rezervnog sistema SAD da uveća emisiju američke valute.

„Svi beže od dolarskih aktiva i to u realne vrednosti. A to je zlato, nafta, metali i hrana. Iz tog razloga cene namirnica rastu. Efekat rešenja Federalnih rezervi najverovatnije će biti kratak i neuspešan.“

(Glas Rusije)