Eurobarometar: Građani EU se protive prijemu balkanskih zemalja

Prema nedavnom istraživanju, stanovnici Evropske unije se protive prijemu balkanskih zemalja. Političari tvrde da je to nužno zbog mira u regionu

Nedavno Galupovo istraživanje, u kome je među građanima Srbije i Hrvatske zabeleženo smanjenje želje za ulaskom u Evropsku uniju, dobilo je sada i svoj nastavak. Tačnije, i među građanima zemalja Unije ne postoji želja za proširenjem, odnosno za novim članicama.

Među zemljama čije se stanovništvo najviše protivi proširenju Evropske unije najviše se izdvaja Nemačka i to po anketama koje su takođe nedavno sprovedene. Razlog tome je to što su stanovnici Nemačke doživeli veliku finansijsku krizu i još se nisu oporavili. Imaju osećaj kako jedino oni moraju otplaćivati tuđe dugove i da će to tako i ostati još neko vreme.

Po rezultatima Eurobarometra, koji anketama meri javno mišljenje u članicama EU i državama kandidatkinjama, 60% Nemaca protivi se prijemu novih zemalja u EU. Razlog: veće fokusiranje na opasnosti, a ne prednosti.

Predstavništvo Evropske komisije u Berlinu organizovalo je predavanje upravo na ovu temu, kojem je prisustvovao i evropski komesar za proširenje Stefan File. On je naglasio kako razume strah stanovništva starih članica Evropske unije nakon finansijske krize i svih nedaća kojima su građani bili izloženi zbog posledica iste te krize. I pored toga, File propagira proširenje Evropske unije, jer je proširenje jedina garancija za demokratiju i ljudska prava, mir i stabilnost. To najbolje potvrđuje primer zemalja zapadnog Balkana, poručio je u Berlinu Stefan File.

- Ako posmatramo zapadni Balkan, pre 15 godina je to bio region koju smo svi doživljavali kao mesto međusobnog razaranja i uništavanja. Danas zemlje tog regiona imaju jasnu evropsku perspektivu. Ta perspektiva podrazumeva čvrstu regionalnu saradnju i diplomatsko rešavanje bilateralnih nesuglasica - rekao je File.

Izigrano nemačko poverenje

Stanovnici Nemačke su doživeli veliku finansijsku krizu i još se nisu oporavili. Imaju osećaj kako jedino oni moraju otplaćivati tuđe dugove i da će to tako i ostati još neko vreme, tvrdi Marija Hajder iz nemačkog Saveznog ministarstva za finansije.

Ona je istakla da su poverenje nemačkih građana izigrale zemlje koje su u članstvo primljene još pre 20 godina, pa se oni danas pitaju jesu li ispravno postupili kada su ih primili u članstvo ili su oni svoj status stekli prevarom i glumom?

- Sada smo započeli i proces sa zemljama zapadnog Balkana. Pregovori se vode već duži niz godina. Naše stanovništvo se protivi proširenju, jer ima osećaj kako od toga ne može profitirati. Ništa vam ne vredi ako se protiv tog osećaja, na političkom nivou, borite samo s ekonomskim podacima i akademskim izrazima - istakla je Marija Hajder.

Čini se da će proširenje na zapadni Balkan još pričekati, ali će se ono ipak dogoditi. Ovakvi i slični stavovi iznenađuju direktora predstavništva Evropske komisije u Berlinu Matijasa Pečkea. Upravo Nemačka, kao najjača ekonomska snaga u Uniji, ujedno je i zemlja koja je najviše profitirala od poslednjeg proširenja EU na istok, objašnjava Matijas Pečke.

- Evropska unija je najvažnije nemačko tržište, na koje izvozi 63 odsto svojih proizvoda „Made in Germany". Nemački izvoz na tržište novih članica Unije je od 2004 do 2008. godine porastao sa 60 na 120 milijardi evra. Izvoz je zbog krize u 2009. opao na 80 milijardi, ali tržište se oporavlja. Nemački preduzetnici u 2010. godini računaju s porastom izvoza samo u Poljskoj za otprilike 13 posto - ističe Pečke.

Proširenje u interesu mira

Grof Nikolaus Lambsdorf iz nemačkog Ministarstva inostranih poslova poručio je kako zemlje zapadnog Balkana imaju samo jednu mogućnost i zato je proširenje neminovno.

- Proširenje na zapadni Balkan mora se dogoditi! To je u interesu mira! Stanovnici Balkana teško komuniciraju jedni s drugima. Biće im potrebno još dugo da bi se priključili Evropskoj uniji, ali to se mora dogoditi i mi ćemo to iz Nemačke pratiti i podržavati.

(Pres)