Еуробарометар: Грађани ЕУ се противе пријему балканских земаља

Према недавном истраживању, становници Европске уније се противе пријему балканских земаља. Политичари тврде да је то нужно због мира у региону

Недавно Галупово истраживање, у коме је међу грађанима Србије и Хрватске забележено смањење жеље за уласком у Европску унију, добило је сада и свој наставак. Тачније, и међу грађанима земаља Уније не постоји жеља за проширењем, односно за новим чланицама.

Међу земљама чије се становништво највише противи проширењу Европске уније највише се издваја Немачка и то по анкетама које су такође недавно спроведене. Разлог томе је то што су становници Немачке доживели велику финансијску кризу и још се нису опоравили. Имају осећај како једино они морају отплаћивати туђе дугове и да ће то тако и остати још неко време.

По резултатима Еуробарометра, који анкетама мери јавно мишљење у чланицама ЕУ и државама кандидаткињама, 60% Немаца противи се пријему нових земаља у ЕУ. Разлог: веће фокусирање на опасности, а не предности.

Представништво Европске комисије у Берлину организовало је предавање управо на ову тему, којем је присуствовао и европски комесар за проширење Стефан Филе. Он је нагласио како разуме страх становништва старих чланица Европске уније након финансијске кризе и свих недаћа којима су грађани били изложени због последица исте те кризе. И поред тога, Филе пропагира проширење Европске уније, јер је проширење једина гаранција за демократију и људска права, мир и стабилност. То најбоље потврђује пример земаља западног Балкана, поручио је у Берлину Стефан Филе.

- Ако посматрамо западни Балкан, пре 15 година је то био регион коју смо сви доживљавали као место међусобног разарања и уништавања. Данас земље тог региона имају јасну европску перспективу. Та перспектива подразумева чврсту регионалну сарадњу и дипломатско решавање билатералних несугласица - рекао је Филе.

Изиграно немачко поверење

Становници Немачке су доживели велику финансијску кризу и још се нису опоравили. Имају осећај како једино они морају отплаћивати туђе дугове и да ће то тако и остати још неко време, тврди Марија Хајдер из немачког Савезног министарства за финансије.

Она је истакла да су поверење немачких грађана изиграле земље које су у чланство примљене још пре 20 година, па се они данас питају јесу ли исправно поступили када су их примили у чланство или су они свој статус стекли преваром и глумом?

- Сада смо започели и процес са земљама западног Балкана. Преговори се воде већ дужи низ година. Наше становништво се противи проширењу, јер има осећај како од тога не може профитирати. Ништа вам не вреди ако се против тог осећаја, на политичком нивоу, борите само с економским подацима и академским изразима - истакла је Марија Хајдер.

Чини се да ће проширење на западни Балкан још причекати, али ће се оно ипак догодити. Овакви и слични ставови изненађују директора представништва Европске комисије у Берлину Матијаса Печкеа. Управо Немачка, као најјача економска снага у Унији, уједно је и земља која је највише профитирала од последњег проширења ЕУ на исток, објашњава Матијас Печке.

- Европска унија је најважније немачко тржиште, на које извози 63 одсто својих производа „Made in Germany". Немачки извоз на тржиште нових чланица Уније је од 2004 до 2008. године порастао са 60 на 120 милијарди евра. Извоз је због кризе у 2009. опао на 80 милијарди, али тржиште се опоравља. Немачки предузетници у 2010. години рачунају с порастом извоза само у Пољској за отприлике 13 посто - истиче Печке.

Проширење у интересу мира

Гроф Николаус Ламбсдорф из немачког Министарства иностраних послова поручио је како земље западног Балкана имају само једну могућност и зато је проширење неминовно.

- Проширење на западни Балкан мора се догодити! То је у интересу мира! Становници Балкана тешко комуницирају једни с другима. Биће им потребно још дуго да би се прикључили Европској унији, али то се мора догодити и ми ћемо то из Немачке пратити и подржавати.

(Прес)