Фајненшел тајмс: ММФ нема новца за све

Међународни монетарни фонд није у стању да са новцем којим тренутно располаже истовремено помогне привредама у успону које су запале у проблеме и источноевропским земљама којима прети колапс домаћих банкарских система и валуте, пише Фајненшел тајмс. На спољнополитичким страницама британска штампа у понедељак највећу пажњу посвећује берлинском састанку лидера четири најразвијеније европске економије и најављеним мерама за одбрану од светске економске-финасијске кризе, пренео је BBC.

Као један од главних домета скупа у Берлину, лист оцењује договор лидера четири највеће европске економије -- Немачке, Француске, Велике Британије и Италије -- о томе да се средства за интервенције ММФ удвоструче на пет стотина милијарди долара.

Са новцем којим тренутно располаже, а реч је 142 милијарде долара одмах доступног новца и 50 милијарди које може релативно брзо да прикупи, ММФ није у стању да истовремено помогне привредама у успону које су запале у проблеме и одговори на позиве ЕУ да се помогне источноевропским земљама, попут Летоније, Мађарске и Румуније, којима прети колапс домаћих банкарских система и валуте, пише Фајненшел тајмс.

"ММФ нема ни близу довољно средстава да би помогао целој источној Европи", цитира лист једног бившег високог функционера ММФ. Фајненшел тајмс наводи да међу чланицама ММФ постоји начелна сагласност да се фондови организације повећају.

Ствар, међутим, могу додатно да искомпликују већ познати захтеви привреда у успону, попут Мексика, Бразила, Кине и Индије, да им се за новац који дају повећа и улога у одлучивању у овој организацији. Ипак, иако ММФ може да, на захтев Европске уније, притекне у помоћ њеним погођеним источноевропским чланицама, то неће обуздати кризу чији је узрок у паду вредности домаћих валута, оцењује аутор коментара у Фајненшел тајмсу.

Уз подсећање да је већина стамбених кредита у источној Европи везана за страну валуту, као и да курсна разлика те кредите чини све скупљим, као што је случај у Мађарској, лист констатује да би цену те кредитне кризе на крају могле да плате земље евро зоне.

Источна Европа би тако у амбис могла да повуче државе како што су Италија и Шведске, али у прво реду Аустрију, с обзиром на огроман обим пословања њених банака у источној Европи.

Мађарска је већ добила близу 16 милијарди долара помоћи ММФ. Ако потоне мађарско стамбено тржиште, цех неће плаћати Мађарска, већ Аустрија, напомиње аутор текста, који као најмудрији излаз из овакве ситуације види у хитном увођењу евра у источноевропским чланицама Европске уније, чему би претходила реформа критеријума за улазак у еврозону. Словенија и Словачка су показале су да је уз паметну политику могуће ући раније у еврозону и у тој зони оне су сада безбедне.

Додељивање било какве европске финансијске помоћи без уласка у еврозону као јасног исхода било би неодговорно, закључује се у коментару који објављује Фајненшел тајмс.

(Financial Times)