Фактор плус: СНС најпопуларнија, социјалисти други, 62 посто грађана хоће ванредне изборе

БЕОГРАД - Српска напредна странка (СНС) је најпопуларнија партија у Србији са 41,5 одсто подршке бирача, а већина грађана жели ванредне парламентарне изборе и сматра да се странке понашају као да су у предизборној кампањи, показало је истраживање агенције "Фактор плус".

Истраживање, представљено у уторак, показало је да је против одржавања Параде поноса у Београду убедљива већина испитаника од 84 одсто, док је 11 одсто за одржавање Прајда по сваку цену, а пет одсто испитаних је без одговора на то питање.

Истраживање је обављено од 27. септембра до 30. септембра на узорку од 1.080 пунолетних становника Србије.

На другом месту по популарности је коалиција СПС-ПУПС-ЈС са 12,7 одсто подршке, а на трећем Демократска странка (ДС) са 11,8 одсто, док је четврта Демократска странка Србије, коју подржава 6,1 одсто испитаника, пета је Либерално демократска партија са 5,8 одсто и шести су Уједињени региони Србије, који су испод цензуса са 4,4 одсто.

Смењивање председника ДС Драгана Ђиласа са места градоначелника Београда није допринело осипању бирача те странке, док је подршка ДСС-у Војислава Коштунице опала за један одсто у поредјењу са претходним истраживањем, рекао је директор агенције Фактор плус Владимир Пејић.

Остале странке, које подржава укупно 13,7 одсто грађана, појединачно уживају подршку испод три одсто испитаника, а релативно добро стоје Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића и Нова странка Зорана Живковића.

Пејић је навео да испитаници у последњем истраживању нису анкетирани о популарности политичара и подсетио да су претходна истраживања показала да је најпопуларнији политичар у Србији председник СНС Александар Вучић и да је његова популарност знатно изнад подршке коју ужива странка.

Већина од 62 одсто испитаника жели ванредне парламентарне изборе и као главни разлог наводи нереалан односу снага у скупштини и Влади, док је 38 одсто против ванредних избора, а истраживање је показало и да је већина за истовремено одржавање парламентарних и локалних избора.

На изборе би изашло 41 одсто грађана, а 37 одсто није сигурно, док 22 одсто испитаних не би гласало.

(Бета)