„Форбс Србија“: Ко има највише фирми у Србији - како је радник обезбеђења постао власник или директор готово 1.200 предузећа

Дејан Паљевић, родом из Сремске Митровице, је бивши електричар, радник обезбеђења или пензионер, у зависности од тога који од његових пет профила на друштвеној мрежи Фејсбук отворите.

Истовремено, Паљевић је, мада то не пише ни на једном од његових профила, директор, власник, законски заступник или ликвидациони управник у 1.187 предузећа, што га чини првим на листи директора са највећим бројем предузећа у свом портфолију, показују јавно доступни подаци.

И није једини. Куповина задужених и „мртвих“ предузећа од стварних власника у Србији је већ једну деценију бизнис и „паљевића“ има барем десетак.

Интернет претрагом се могу наћи агенције које откупљују фирме у блокади, а огласи који нуде исто постоје и на у Хало огласима. У најкраћем бисмо их могли препричати у ове две реченице: Ваша фирма са дуговима је од сада наша брига. Све што радимо је у складу са законом.

Од 2019. године када је истраживачка мрежа БИРН радила прво истраживање о трговини задуженим и пропалим предузећима чиме се избегава плаћање обавеза према држави, радницима и повериоцима, држава је урадила мало шта да то сузбије. Да је другачије, директори који су тада идентификовани данас не би имали неколико пута више предузећа под својим окриљем.

А да није баш све по закону, сведочи и чињеница да су ови људи углавном истраживани од стране полиције и тужилаштва, односно против њих постоје истражни поступци, што је за Форбес Србија потврдило и Прво основно јавно тужилаштво у Београду. Ипак, бизнис и даље, очигледно, цвета.

Форбес Србија доноси причу о првих пет оваквих директора у Србији. Колико имају предузећа, како та разрађена шема уствари функционише, да ли су под присмотром истражних органа или несметано обављају свој посао.

1. Дејан Паљевић – 1.187

Од 2019. до данас Паљевић је повећао број фирми у којима јесте или је био директор, власник или обоје са 195 на готово 1.200.

Јавно доступни подаци показују и да је међу овим фирмама њих око 460 обрисано, док су остала или у процесу ликвидације или су у вишегодишњој блокади.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду нема податак да ли се Дејан Паљевић налази на слободи, али будући да је у последње две недеље повећао број фирми за две, дало би се закључити да јесте.

С друге стране, за Форбес Србија кажу да су „пред овим тужилаштвом у току два поступка против осумњиченог Дејана Паљевића и то због кривичног дела из члана 225. Кривичног законика и због кривичног дела из члана 138. Кривичног законика“.

У питању су, наиме, пореска утаја, коју регулише члан 225, али и угрожавање сигурности, које је регулисано чланом 138.

Другим речима, Паљевићу се очигледно ставља на терет да је покушао да избегне плаћање пореза, доприноса и осталих прописаних дажбина, односно давао лажне податке како би стеченим приходима на основу којих се утврђује висина тих обавеза.

Закон такође, у овом члану прописује да ако је у питању избегавање пореза веће од милион динара запрећена казна је затвор у трајању од једне до пет година плус новчана казна. Ако је тај износ већи од пет милиона, затворска казна се повећава до осам, а ако је већи од 15 милиона онда је она од три до 10 година.

У другом случају, Паљевић је осумњичен да је угрожавао нечију сигурност и то „претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или некога њему блиског“.

2. Роберт Фејеш – 733

Роберт Фејеш је садашњи или бивши власник или директор у 733 предузећа.

Према јавно доступним подацима директор је у 651 предузећу, док је власник у 402.

Да не буде забуне, у некима истовремено обавља обе функције. Највећи број ових предузећа је, као и у случају Паљевића, у блокади или је у поступку ликвидације.

Фејеш би се могао сматрати једним од пионира у бизнису преузимања задужених фирми, заједно са својом сестром Изабелом.

Према наводима из Првог основног тужилаштва и против њега се у овом тренутку воде два поступка. У питању су кривична дела из члана 224 Кривичног законика, као и из члана 208. став 4. У питању су кривична дела недозвољене производње или прераде робе која је забрањена или је за њу потребно добити одобрење надлежних органа.

У другом случају реч је о превари, тојест прибављању имовинске користи наношењем штете које прелази износ од 1,5 милиона динара.

Запрећена казна у овом случају је од две до 10 година затвора.

Како је БИРН писао, Фејеш је и раније био под истрагом због сличних кривичних дела.

3. Ненад Станимиров – 653

Предузеће БГ КИНГ експрес је у стечају, а стечајни поступак је отворен јула 2021.

Према јавно доступним подацима, ово предузеће има порески дуг од 132,6 милиона динара и његов једини власник је Ненад Станимиров, још један са списка директора са највећим бројем предузећа у Србији.

Поред БГ КИНГ еxпрес-а, Станимиров има још 652 предузећа у којима је власник, директор или законски заступник.

И против њега се води поступак по члану 225 Кривичног законика, односно сумњичи се за дело пореске утаје.

4. Горан Гоце Проев – 389

Македонски држављанин Горан Гоце Проев за претходних месец дана повећао је број предузећа у којима је директор или законски заступник за неколико десетина, показују јавно доступни подаци.

Био је оснивач и власник фирме Цепровеx о којој је Форбес Србија недавно писао, а међу 389 предузећа која тренутно има у свом портфолију њих 278 су у блокади, а 56 се у регистру Агенције за привредне регистре воде као активна привредна друштва.

За разлику од осталих, у Првом основном јавном тужилаштву нема поступака који се воде против овог директора.

5. Изабела Фејеш – 220

До јула 2022. године када је ово предузеће обрисано из регистра привредних друштава, Изабела Фејеш била је власница фирме Wорлд бизнис солушн, основане јануара 2018. за пружање консултантских услуга.

Како је својевремено писао БИРН, поменута фирма бавила се откупљивањем, односно преузимањем задужених или блокираних фирми, а како су тада објашњавали медијима тај бизнис је потпуно легалан и „ужива подршку надлежних пореских и других државних органа“.

Изабела Фејеш тренутно у својим рукама има 220 фирми, а према подацима тужилаштва против ње се води поступак због преваре, односно по члану 208. став 4 Кривичног законика.

Све по закону

И док је Wорлд бизнис солушн обрисан из регистра, на тржишту и данас има фирми, тачније консултантских агенција које откупљују блокирана и задужена предузећа, некада их и нуде на продају, а некада само посредују између продаваца и купаца ове тражене „робе“ на тржишту.

Огласи за откуп ових фирми могу се наћи чак и на страницама Хало огласа. У огласу потписаном са „трећа генерација“ и насловљеном као „услуга преноса фирми са вас на нашу особу“ наводи се да врше откуп привредних друштава, предузетничких радњи или ортачких друштава.

“Да ли је ваша фирма у блокади или ликвидацији, то нека вас не брине, јер уколико се нама обратите, од дана када се промена преда у АПР-у сва та брига апсолутно прелази на нас и ми смо једини одговорни за ваше предузеће“, наводи се у овом огласу уз напомену да је цео посао у складу са законским прописима.

Иначе је заједничко оваквим огласима којих има и на страницама платформи Сасоманге и Купујем продајем, да инсистирају на поштовању закона, односно легалном бизнису.

„Вршимо откуп фирме која Вам није потребна, која је у блокади или дугује добављачима, пореској… Уз поштовање законских прописа и приступачну накнаду на терет клијента“, пример је таквог огласа.

Разрађена шема

Накнада се у овом послу свакако подразумева, али је логика обрнута. Уместо да купац плаћа продавцу, заправо продавац блокираног предузећа плаћа његовом новом власнику.

Тарифа, како је раније писао БИРН, иде од 300 до више од 1.000 евра, у зависности од величине проблема, али и тога да ли продавац инсистира да купац буде особа која није на списку „прокажених“ или не. Уколико му је важно да његово предузеће не доспе у руке у медијима већ таргетираних купаца, а које је и Форбес навео у тексту, онда ће за то мора бити спреман да плати нешто већу цену од стандардне тарифе.

Срж проблема је, међутим, свугде иста. У питању су фирме којима је због дугова или неког другог преступа одузет ПИБ, у блокади су због принудне наплате или је отпочет процес ликвидације. Свакако су дужници држави, повериоцима, а некада и радницима по основу неисплаћених зарада или доприноса.

Да би избегли да плате ове обавезе, а уједно се ослободили предузећа власници посежу за преносом власничких удела горе поменутим директорима и за то им плате одређену накнаду. Решавајући се ових предузећа они се реше и њихових дугова, што им омогућава да оснују ново предузеће неоптерећени баластом. Најчешће пре него што предају овакво предузеће они из њега извуку готово сву имовину, тако да на њеном конту остану само дугови.

Мотив бивших власника, дакле, је јасан. За неколико стотина евра које ће дати Паљевићу или некоме попут њега ратосиљају се фирме у дуговима.

А шта је, са друге стране, Паљевићев мотив? Да ли само тих неколико стотина евра које добије од сваког власника од кога је „откупио“ предузеће или се пак ради и о неком другом интересу? Да ли је могуће да иза овог „бизнис плана“ који је у Србији последњих година узео маха, стоји један 60-годишњи радник обезбеђења или се ипак ради о неком много умешнијем и утицајнијем који заправо узима кајмак док Паљевић и њему слични добијају тек део новца зарађеног на тај начин.

Петрица Ђаковић

(Форбс Србија)