петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Формирање Међународног финансијског центра у Москви заинтересовао Давос
Хроника

Формирање Међународног финансијског центра у Москви заинтересовао Давос

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 30. јануар 2011.

Формирање Међународног финансијског центра у Москви једна је од најзанимљивијих тема која се разматрала на Међународном економском форуму завршеном у швајцарском Давосу. Реализација овог амбициозног пројекта већ је започела.

Према идеји председника Медведева Москва треба да постане место концентрације банака и кредитно-финансијских установа, које ће изводити валутне, кредитне, банкарске операције, као и послове са хартијама од вредности и златом.

Развој руског финансијског сектора донеће значајне користи. Дмитриј Медведев рачуна да ће стране компаније већ 2011. почети да врше позајмљивања на рубаљском тржишту. Руководство земље ће са своје стране доприносити проширивању могућности финансијских институција. Руски председник је у Давосу објавио да је од 1. јануара укинут порез на приходе од реализације хартија од вредности приликом реализације дугорочних инвестиција. Такође од ове године стране компаније могу да позајмљују и привлаче капитал на руском рубаљском тржишту. И то су само први практични кораци. Коначно Међународни финансијски центар треба да буде језгро руског финансијског система. И не само руског, сматра Дмитриј Медведев. 

Он треба да постане не само центар руског финансијског система, већ и катализатор развоја финансијских тржишта читавог постсовјетског простора, као и, надам се, Централне и Источне Европе. Овај пројекат има глобални значај и важан је инструмент интеграције Русије у светску привреду. Радимо такође на повећању ефективности судског система за финансијске компаније, које ће радити на платформама Међународног финансијског центра.

По сведочењу помоћника председника Аркадија Дворковича, предлози за формирање неопходних услова за стварање Међународног финансијског центра у Москви ће бити готови у наредна 3-4 месеца.

У другим земљама сада се дешава пооштравање режима рада на финансијским берзама, између осталог планира се увођење нових пореза, пооштравање законодавства. Ми то не планирамо. Напротив, планирамо да олакшамо рад финансијских институција на нашем тржишту и надамо се да ћемо на рачун тога избити међу лидере.

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин, који је допутовао у Давос на радни доручак, испричао је страним инвеститорима о могућем потенцијалу руске престонице, позвавши да се улаже новац у њен развој. Саговорници градоначелника су изразили своје мишљење поводом Међународног финансијског центра. Председник Дојче банк Јозеф Акерман сматра да стварање Међународног финансијског центра у Москви треба да допринесе проширивању економије не само на нивоу великих, већ и средњих предузећа. Гаранцијом успешне реализације овог пројекта он је назвао „вољу политичких лидера“ – „То је одлучујући фактор. То не треба да изазива никаква колебања. Ако буде подршке, постићи ћемо успех“, сматра Акерман. Са своје стране шеф Њујоршке берзе Дункан Нидерауер предложио је Москви да активније сарађује са берзом Њујорка.

Програм формирања Међународног финансијског центра срачунат је на пет година. Очигледно је да јак финансијски систем привлачи више квалитетних инвестиција. Постоји и други циљ – учинити рубљу регионалном резервном валутом.

Медведев: Модернизација није апстрактна ствар, већ сасвим конкретан план развоја земље

Шта недостаје Русији да постане савремена земља? На ова и друга питања одговорио је председник Русије у интервјуу ТВ каналу Блумберг.

Мада су многа питања била предвидива, она су се тицала тема која се у последње време масовно разматрају у западним медијима. Било је речи о случају ЈУКОС-а, корупцији, положају опозиционих странака. Говорећи о суђењу бившем олигарху Михаилу Ходорковском, Дмитриј Медведев је ставио до знања да се ни у ком случају неће мешати у делатност судског система, а покушаји да се изврши притисак на власти поводом појединих случајева контрапродуктивни су. Истовремено инвеститори треба да поштују руске законе.

Председник Русије такође се није сложио са мишљењем да у Русији није дозвољено постојање политичке опозиције. Опозиција у русији постоји. Питање је колико је она јака и утицајна.

Ипак главна тема интервјуа била је модернизација Русије. Овде се Дмитриј Медведев концентрисао на тешкоће овог процеса. Недостаје инфраструктуре за вођење бизниса, недостаје законодавство које на исправан начин регулише овај бизнис, недостаје правно разумевање код чиновника и недостаје развијени судски систем. Ако све то буде, а уз то ако не буде корупције, тада ће то значити да је Русија спремна да се брзо креће путем модернизаицје, отворено је рекао председник. Али најважнија је ипак модернизација економског живота и прелазак на нове технологије. Међу приоритетима су фармацеутика, нуклеарна енергетика и енергетско снабдевање, сматра Дмитриј Медведев.

Модернизација је усмерена на квалитативну промену живота обичних грађана. Зато треба мислити о развоју потрошачког тржишта. Увођење високих технологија треба да се дешава на нивоу свакодневног живота исто као и на нивоу индустријске производње. У руским продавницама треба да стоје руски брендови. То ће и бити она модернизација којој тежимо, рекао је председник. При томе не искључује се и широка кооперација са светски познатим произвођачима.

Све то немогуће је без стварања привлачне атмосфере за инвеститоре. Дмитриј Медведев је признао да за сада инвестициона клима у земљи не оставља најбољи утисак. Али управо ради тога је и постављен циљ модернизације земље, како би страни капитал, ноу-хау и квалификовани стручњаци дошли у Русију и осећали се овде удобно.

Одговарајући на питање каквом он види Русију за пет година, Дмитриј Медеведев је издвојио три момента: Хтео бих да растемо бар таквим темпом којим расту неки наши партнери, на пример из БРИК-а. Имамо раст 4%, што није лоше ако се пореди са Америком и Европом, али то је мало за оно што се назива емерџинг маркет, зато морамо да растемо 8-10% годишње. Ако то постигнемо, биће одлично. Друго. Морамо ипак да усавршавамо наш пензиони систем, наш систем социјалног осигурања и систем здравства. Ако то пође за руком, то ће бити велико достигнуће. Треће. Морамо заиста да модернизујемо наш економски систем, већи део предузећа. Ако се то деси бар у трећини активних компанија, то ће такође бити велики успех у петогодишњој перспективи. То је вероватно оно што бих желео за пет година, рекао је Дмитриј Медведев.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер