„Франкфуртер алгемајне цајтунг“: Србија више није у немачком фокусу, што је добра вест

Берлин -- Србија више није приоритет немачке спољне политике изјавио је дописник немачког листа "Франкфуртер алгемајне цајтунг" са Балкана Михаел Мартенс.

Он је уз ту оцену додао и да Србија није на првим страницама немачких медија, оцењујући да се то може сматрати добром вешћу.

Србија се, како је навео, сада налази у мемоарима званичника међународне заједнице који су били на функцијама 90-тих година - Олбрајтове, Клинтона или Фишера.

"То је добра вест за Балкан. Јер када се један такав регион са малим државама нађе у ударним вестима, то обично није добар знак", рекао је он и додао да је сад главни фокус међународне заједнице на Сирији, Ирану, Турској, док на Балкану Немачка највише прати ситуацију у Грчкој, али због економских проблема те земље.

Балкан је сада питање којим се у Берлину баве спољно-политички стручњаци, њих између 200-250, оценио је Мартенс на трибини о немачко-српским односима у Београду.

Иако, како сам каже, није заговорник проширења ЕУ, он каже да се нада да ће западни Балкан ускоро бити део Европске уније, напомињући да Србија, као и цела Европа, има економских и демографских проблема.

Различите немачке владе другачије су се односиле према Србији, а за неке политичаре Балкан је представљао прекретницу у њиховим каријерама, казао је он.

Деведесетих година, у време канцелара Герхарда Шредера и шефа дипломатије Јошке Фишера, Балкан је био "одлучујући моменат" за креирање спољне политике Немачке.

Фишер, који је предводио странку Зелених, која је до тада увек била пацифистички настројена, подржао је учешће немачке војске у интервенцији против Србије 1999. године, подсећа Мартенс.

Када је реч о распаду Југославије, он не верује да је Немачка томе допринела признањем независности Словеније и Хрватске, већ да је Југославија сама почела да се распада.

Што се тиче нове велике коалиције (ЦДУ-СПД) у Немачкој, која се ускоро очекује, Мартенс каже да је разочаран, јер ће то значити да ће владајућа коалиција имати двотрећинску већину и да неће постојати баланс у виду значајније опозиције која би могла да контролише позицију.

Михаел Мартенс је провео више од деценије на Балкану, извештавајући седам година из Београда и објавио је више књига, међу којима је роман "У потрази за јунаком", који је преведен на српски језик.

Књига говори о немачко-српским односима у Другом светском рату, о миту о добром немачком војнику који није желео да учествује у стрељању српских цивила због чега је наређено да и сам буде стрељан.

(Танјуг)