Гардијан: Проширење ЕУ за још девет земаља, укључујући и Украјину, постојеће чланице би коштало више од 256 милијарди евра

 Проширење ЕУ за још девет земаља чланица, укључујући и Украјину, постојеће чланице би коштало више од 256 милијарди евра, показала је интерна рачуница.

Огромни трошкови проширења обелодањени су док се 51 лидер ЕУ спрема за Гранаду у Шпанији на скуп о Европској политичкој заједници, како би размотрили наредне кораке за девет земаља које чекају да се придруже ЕУ.

„Све државе чланице мораће да плаћају више и добију мање из ЕУ буџета. Многе земље чланице које тренутно добијају средства из ЕУ, мораће да почну да јој доприносе“, наводи се у документу секретаријата Европског савета, у који је увид имао Фајненшел тајмс.

Украјина, далеко највећа од девет земаља потенцијалних кандидата, за седам година могла би да повуче из буџета ЕУ 186 милијарди евра, према том документу.

То би било поврх тренутних нижих процена трошкова реконструкције Украјине, које је ове године Светска банка проценила на 400 милијарди евра.

Проширење је, како наводи Гардијан, постало једна од најургентнијих тема за ЕУ, а њени лидери би на састанку у петак требало да размотре како да преусмере дебату на кључна питања, укључујући буџет, број места у Европском парламенту, будућност заједничке пољопривредне политике и да ли проширени блок може да настави да у одређеним одлукама настави са једногласним доношењем одлука.

Предмет расправе биће и то да ли ЕУ треба да настави са процесом у две фазе улажењем у Унију, или треба да буде принцип „све или ништа“.

Раније ове седмице, шеф европске дипломатије Жозеп Борел рекао је да се противи мишљењу оних који фаворизују постепени приступни процес, наводећи да би то било немогуће применити.

„Чланство је чланство. И тачка“, рекао је он на састанку у Украјини.

Један виши дипломата казао је Гардијану да очекује да ће буџет бити најспорнија тема и да треба да се реши до 2027, када почиње следећи финансијски циклус.

На тај начин ЕУ би могла да покаже да је спремна, уклањајући сваки изговор за одлагање даљих дискусија о томе да ли и колико брзо Украјина, Молдавија и Западни Балкан могу да јој се придруже.

Раније ове године председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да би крајњи рок требало да буде 2030. година, али дипломатски извор Гардијана да је тај датум „насумичан“ и нема смисла.

Циљ до 2027. би фокусирао умове лидера Уније у наредне две године и обезбедио оквир за стварну, а не концептуалну дискусију.

У процурелом документу се процењује да би буџет ЕУ могао да буде повећан за 21 одсто на 1.470 милијарди евра, ако се придружи свих девет земаља. То би укључивало знатно повећање доприноса Немачке, Француске и Холандије, са неопходним транзиционим периодима за повећање финансирања.

Променио би се и износ потрошен на пољопривреду, с тим што би Украјина имала право на 95 милијарди евра током седам година, што би државе чланице морале да укалкулишу у додатни трошак. Украјина тврди да као светски лидер на тржишту жита, сунцокретовог уља и живинског меса, њено чланство би ојачало безбедност хране у ЕУ.

Још један кључни фонд, познат као кохезиони фонд, из којег се обезбеђује новац за инфраструктуру у мање развијеним земљама, такође би знатно био погођен новим проширењем. Према тренутној финансијској формули, Чешка, Естонија, Словенија, Кипар, Малта и Литванија не би више биле кандидати за средства.

Прошлог месеца председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да ЕУ мора хитно да се припреми за радикалне промене, неопходне да би Украјина и друге земље постале чланице Уније.

Гардијан наводи да постоји забринутост да иако је ЕУ поставила реформске циљеве за Украјину, Молдавију и осталих седам земаља које чекају да постану чланице, тек треба да пружи деталне предлоге о променама које су неопходне у самим државама чланицама.

(Гардијан-Н1)