Glas Rusije: NATO se plaši sopstvene pobede u Libiji

NATO se plaši takozvanog katastrofalnog uspeha u Libiji – one političke praznine koja će se neizbežno pojaviti u slučaju kraha vlade Moamera Gadafija. Neke zapadne diplomate su čak nazvale perspektivu vojne pobede NATO-a i libijske opozicije u aktualnim uslovima najnepovoljnijim scenarijem.

Bojazni NATO činovnika uopšte nisu neosnovane. Radi se pre svega o tome šta predstavljaju libijski ustanici, govori glavni urednik lista Al-Mutauasert Husein Nasrulah.

- Vreme je pokazalo da u redovima opozicije nema jedinstva. Ona nema jasan plan uređenja države. Osim toga, u redovima ustanika ima salafita i ostalih radikala, što izaziva određene bojazni kako kod samog Prelaznog nacionalnog saveta, tako i kod NATO saveznika. A epizoda u toku koje su ubili komandanta opozicionih trupa Abdela Fataha Junisa govori o tome da među ustanicima ima dubokih protivrečnosti. Naravno, to takođe ne dodaje sigurnost zemljama alijanse, koje učestvuju u operaciji.

Pa i obični stanovnici Tripolija ne čekaju željno ustanike, smatra general-pukovnik u rezervi, predsednik ruske Akademije geopolitičkih problema Leonid Ivašov.

- Značajni deo stanovništva podržava Gadafija. Dolazak Prelaznog nacionalnog saveta može da bude uzrok za početak građanskog rata. Tačnije politički vakuum o kojem govori NATO zaista može da se pojavi. Zemlja klizi u degradaciju, i koliko će dugo to trajati, teško je reći. Pa i upečatljivog lidera sa određenim autoritetom u sredini ustanika nema. A konglomerat raznorodnih sanga ne može da upravlja Libijom.

Pri tome sam Gadafi ima malo izgleda za pobedu u konfliktu. Uzroci nisu samo u ličnosti samog pukovnika, koliko u objektivnim okolnostima, govori Leonid Ivašov.

- U Libiji polako gube vladine trupe. Kao prvo, održavaju se sankcije. Nema municije. A što se tiče borbenih dejstava, NATO pruža ustanicima podršku iz vazduha, dok Gadafi nema avijaciju.

Saveznici žele da postignu u Libiji, kako su više puta ukazivali posmatrači, dva glavna cilja: odlazak režima ne previše lojalnog Zapadu i prekrajanje tržišta nafte. Oba cilja su povezana. I sudeći po iskustvu Iraka, oni će najverovatnije biti dostignuti. Ali šta će biti posle? Možemo se saglasiti sa ekspertima koji izjavljuju: moguća pobeda NATO-a i ustanika u Libiji može da se ispostavi gorom od poraza.

(Glas Rusije)