Gojko Božović: Cilj posete Podrinju je bio da Vučić sebe nametnu kao temu, umesto litijuma. Kada je pitanje Kosova došlo do samog kraja i kada je došlo do sloma kosovske politike, onda je Kosovo nestalo iz javnosti

 Urednik izdavačke kuće "Arhipelag" i jedan od inicijatora ProGlasa Gojko Božović, komentarišući posetu predsednika Srbije zapadnoj Srbiji i knjigu "Spin diktatori" Sergeja Gurijeva i Danijela Trajsmana, kaže da je cilj ove posete bio da Vučić sebe nametnu kao temu, umesto litijuma, gde poručuje "nemajte drugu temu osim mene", kao i da se prikaže kao glavni izazivač Rio Tinta.

„Misija je bila da kidnapuje temu, najpre oko litijuma, a nema sumnje ni temu Kosova. Kosovo služi kao tema da se prekinu sve druge teme i svi drugi važni problemi u društvu. Onda kada je to pitanje došlo do samog kraja i sloma kosovske politike, onda je Kosovo nestalo iz javnosti. Ima efekat da se tom jednom temom u Podrinju prikrije tema litijuma. Suštinski, odlazak u Podrinje imao je efekat da tema više ne bude rudnik litijuma u Jadru, kontroverze koje postoje oko njega, ogromna društvena energija koja se podigla, nego da se pojavi vođa režima kao tema“, kaže Božović za N1, komentarišući kampanju posete zapadnoj Srbiji.

Kako kaže, a oslanjajući se na knjigu, onog trenutka kad vođa nije glavna i jedina tema, dolazi do krize legitimiteta režima u spin diktaturama.

„Legitimitet ne počiva na ideologiji. Ima rejting, popularnost. Odatle dolazi moć, a moć postaje zamena za institucije. Kada se zamene institucije, dolazi se do onih koji vladaju društvom. Odlazak u Podrinje trebalo je da skrene pažnju – da je vođa žrtva, jer govori ‘oće da me ubiju’, a sa druge strane vođa je tema. Zato živi u kasarni, peče palačinke, plovi Drinom… To je način da postane tema, da ljudi više ne govore o rudniku litijuma, nego sta je Vučić uradio“, objašnjava naš sagovornik.

Treća tema je, kaže, da se predsednik pojavi kao neko ko će da bude glavni izazivač Rio Tinta.

„Neko ko će da kontroliše šta Rio Tinto radi i na taj način vidimo da ono što treba da bude glavna tema, društvena rasprava o tome kakvu državu želimo, mi razgovaramo o Vučiću kao temi i njegova poruka iz Jadra je ‘nemajte drugu temu osim mene'“, dodaje Božović za N1.

Postoji nekoliko tema koje su suštinski važne u našem društvu. Jedna tema jeste Rio Tinto, jedna tema jeste Kosovo, jedna tema jesu izborni uslovi, pitanje demokratije u Srbiji. Ono što je društvena tema određuje javnost kao tačku fokusa oko koje mogu da se saberu različite društvene grupe. U ovom trenutku, nema nikakve sumnje, to je Rio Tinto

Kaže i da postoji nekoliko tema koje su važne u našem društvu.

„Postoji nekoliko tema koje su suštinski važne u našem društvu. Jedna tema jeste Rio Tinto, jedna tema jeste Kosovo, jedna tema jesu izborni uslovi, pitanje demokratije u Srbiji. Ono što je društvena tema određuje javnost kao tačku fokusa oko koje mogu da se saberu različite društvene grupe. U ovom trenutku, nema nikakve sumnje, to je Rio Tinto“, dodaje.

Komentarišući to što su građani od Vučića tražili da im omogući/obezbedi razne stvari, Božović navodi da se radi o traženju milostinje za rešavanje nekog problema.

„Traži se od institucije. Traži se milost vladara da se reši neki problem. Tu treba imati u vidu, s jedne strane, što smo videli u Ljuboviji, da među probranom publikom su pristalice vlasti, ali da nema ni srećnog ni zadovoljnog. Svima nešto nedostaje i svesni su da se regularnim putem ne može rešiti problem i ljudi nastupaju pragmatično – jedina institucija je došla u njihov grad i traži ko se čega setio. To je potpuni slom države, jednog društva“, kaže za N1.

Naš sagovornik navodi i da se politika pretvara u rijaliti.

„Ključ vlasti je rejting, a do njega se dolazi svim sredstvima popularnosti. Autori knjige govore da ne žele (političari) samo kult ličnosti, već da budu selebriti. U Srbiji imamo primer medijske sveprisutnosti, a iz te sveprisutnosti proističe slika koja je stvorena kod širih narodnih masa da je vođa režima jedina institucija i da izvan njega nema drugih institucija. To se može videti i u razgovorima sa narodom, čak iako je to probrana publika“, smatra on.

Šta je spin diktatura?

Dodaje da je spin diktatura model vladavine koji se pojavio u poslednjih 30 godina.

„Osobina je da se sačuvaju demokratske fasade bez demokratske suštine, da postoje institucije, ali da nemaju moć. Važna je kontrola nad medijima. Ovde nema direktne cenzure, ali ima postepene. Spin diktatura se razlikuje od diktature straha, što je diktatorima koji su vladali strahom bio potreban veliki represivni aparat. Taj aparat je skup i nije uvek efikasan. Istovremeno, taj režim dolazi u situaciju da represivni aparat otkaže poslušnost ili podstakne javnost da bude još otpornija“, objašnjava Božović.

Kaže da spin diktature vladaju dezinformacijama, poluinformacijama, spinovima i tihom korupcijom.

„Imate na prvi pogled demokratske institucije, ali na izborima ne možete da promenite vlast. Pošto je suština spin diktatura u upravljanju informacijama, onda svaka vrsta otpora informisanih građana smanjuje mogućnost upravljanja informacijama. Autori pokazuju da režimi koji se nazivaju ‘spin diktaturama’ padaju kad izgube kontrolu nad informacijama, odnosno kada se u javnosti pojavi neka egzistencijalna tema“, kaže Božović.

Spin diktature su prijemčive za populističke pokrete i imaju šansu u vreme krize dememokratije. „Ključno je da bude kritičkog mišljenja i više medijske pismenosti“, zaključio je.

(N1)