Гојко Божовић: Циљ посете Подрињу је био да Вучић себе наметну као тему, уместо литијума. Када је питање Косова дошло до самог краја и када је дошло до слома косовске политике, онда је Косово нестало из јавности

 Уредник издавачке куће "Архипелаг" и један од иницијатора ПроГласа Гојко Божовић, коментаришући посету председника Србије западној Србији и књигу "Спин диктатори" Сергеја Гуријева и Данијела Трајсмана, каже да је циљ ове посете био да Вучић себе наметну као тему, уместо литијума, где поручује "немајте другу тему осим мене", као и да се прикаже као главни изазивач Рио Тинта.

„Мисија је била да киднапује тему, најпре око литијума, а нема сумње ни тему Косова. Косово служи као тема да се прекину све друге теме и сви други важни проблеми у друштву. Онда када је то питање дошло до самог краја и слома косовске политике, онда је Косово нестало из јавности. Има ефекат да се том једном темом у Подрињу прикрије тема литијума. Суштински, одлазак у Подриње имао је ефекат да тема више не буде рудник литијума у Јадру, контроверзе које постоје око њега, огромна друштвена енергија која се подигла, него да се појави вођа режима као тема“, каже Божовић за Н1, коментаришући кампању посете западној Србији.

Како каже, а ослањајући се на књигу, оног тренутка кад вођа није главна и једина тема, долази до кризе легитимитета режима у спин диктатурама.

„Легитимитет не почива на идеологији. Има рејтинг, популарност. Одатле долази моћ, а моћ постаје замена за институције. Када се замене институције, долази се до оних који владају друштвом. Одлазак у Подриње требало је да скрене пажњу – да је вођа жртва, јер говори ‘оће да ме убију’, а са друге стране вођа је тема. Зато живи у касарни, пече палачинке, плови Дрином… То је начин да постане тема, да људи више не говоре о руднику литијума, него ста је Вучић урадио“, објашњава наш саговорник.

Трећа тема је, каже, да се председник појави као неко ко ће да буде главни изазивач Рио Тинта.

„Неко ко ће да контролише шта Рио Тинто ради и на тај начин видимо да оно што треба да буде главна тема, друштвена расправа о томе какву државу желимо, ми разговарамо о Вучићу као теми и његова порука из Јадра је ‘немајте другу тему осим мене'“, додаје Божовић за Н1.

Постоји неколико тема које су суштински важне у нашем друштву. Једна тема јесте Рио Тинто, једна тема јесте Косово, једна тема јесу изборни услови, питање демократије у Србији. Оно што је друштвена тема одређује јавност као тачку фокуса око које могу да се саберу различите друштвене групе. У овом тренутку, нема никакве сумње, то је Рио Тинто

Каже и да постоји неколико тема које су важне у нашем друштву.

„Постоји неколико тема које су суштински важне у нашем друштву. Једна тема јесте Рио Тинто, једна тема јесте Косово, једна тема јесу изборни услови, питање демократије у Србији. Оно што је друштвена тема одређује јавност као тачку фокуса око које могу да се саберу различите друштвене групе. У овом тренутку, нема никакве сумње, то је Рио Тинто“, додаје.

Коментаришући то што су грађани од Вучића тражили да им омогући/обезбеди разне ствари, Божовић наводи да се ради о тражењу милостиње за решавање неког проблема.

„Тражи се од институције. Тражи се милост владара да се реши неки проблем. Ту треба имати у виду, с једне стране, што смо видели у Љубовији, да међу пробраном публиком су присталице власти, али да нема ни срећног ни задовољног. Свима нешто недостаје и свесни су да се регуларним путем не може решити проблем и људи наступају прагматично – једина институција је дошла у њихов град и тражи ко се чега сетио. То је потпуни слом државе, једног друштва“, каже за Н1.

Наш саговорник наводи и да се политика претвара у ријалити.

„Кључ власти је рејтинг, а до њега се долази свим средствима популарности. Аутори књиге говоре да не желе (политичари) само култ личности, већ да буду селебрити. У Србији имамо пример медијске свеприсутности, а из те свеприсутности проистиче слика која је створена код ширих народних маса да је вођа режима једина институција и да изван њега нема других институција. То се може видети и у разговорима са народом, чак иако је то пробрана публика“, сматра он.

Шта је спин диктатура?

Додаје да је спин диктатура модел владавине који се појавио у последњих 30 година.

„Особина је да се сачувају демократске фасаде без демократске суштине, да постоје институције, али да немају моћ. Важна је контрола над медијима. Овде нема директне цензуре, али има постепене. Спин диктатура се разликује од диктатуре страха, што је диктаторима који су владали страхом био потребан велики репресивни апарат. Тај апарат је скуп и није увек ефикасан. Истовремено, тај режим долази у ситуацију да репресивни апарат откаже послушност или подстакне јавност да буде још отпорнија“, објашњава Божовић.

Каже да спин диктатуре владају дезинформацијама, полуинформацијама, спиновима и тихом корупцијом.

„Имате на први поглед демократске институције, али на изборима не можете да промените власт. Пошто је суштина спин диктатура у управљању информацијама, онда свака врста отпора информисаних грађана смањује могућност управљања информацијама. Аутори показују да режими који се називају ‘спин диктатурама’ падају кад изгубе контролу над информацијама, односно када се у јавности појави нека егзистенцијална тема“, каже Божовић.

Спин диктатуре су пријемчиве за популистичке покрете и имају шансу у време кризе демемократије. „Кључно је да буде критичког мишљења и више медијске писмености“, закључио је.

(Н1)