уторак, 02. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Гојко Божовић: Пројекат „Јадар“ као Србија у малом - висока корупција, ниска рента, јефтина радна снага
Хроника

Гојко Божовић: Пројекат „Јадар“ као Србија у малом - висока корупција, ниска рента, јефтина радна снага

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 02. јул 2024.

Проглас се противи реализацији Пројекта "Јадар" све док се у Србији не успоставе услови за прави друштвени дијалог на ову важну друштвену тему. Поводом контроверзи о пројекту рудника Јадар, Проглас изјављује да је један од услова за успешно спровођење великих рударских пројеката, постојање поверења у државне институције. Писац и издавач Гојко Божовић, који је и члан Прогласа, каже за Н1 да у пројекту рудника литијума можемо да видимо Србију у малом - проблеме са високом корупцијом, ниском рентом, јефтином радном снагом.

Проглас је био у Горњим Недељицама, где је планиран Пројекат „Јадар“, који је пре мало више од две године заустављен. Како наводи писац, забрињавајуће је да је председник земље ПР корпорације Рио Тинто.

„Он заправо говори са становишта Рио Тинта, а не са становишта интереса овог друштва. Ту се поставља питање какво друштво желимо да будемо – сировинска база или друштво правде, солидарности, иновација, где ће се људи осећати уважено, срећно. Зато смо желели да наш циклус разговора са удружењима грађана почне управо у Горњим Недељицама. Тај пројекат рудника литијума чини ми се као Србија у малом. Ту можемо да видимо све проблеме овог друштва: нетранспарентност, недемократичност у доношењу одлука, да одлуке не доносе надлежни органи, питање високе корупције, ниске цене радне снаге у Србији, питање ниске рудне ренте… Читав низ проблема“, истиче наш саговорник.

Проглас верује да је потребан базичан консензус у друштву, као и дијалог, додаје он.

„У нашем ставу се каже да се противимо реализацији јер немамо поверења у власт. Видимо да власт више лобира у интересу Рио Тинта. Дијалог је сигурно потребан, али говоримо да би тај дијалог могао да се води, потребни су демократско друштво и слободни медији, а ми то немамо у овом тренутку. Самим тим, тај дијалог не може да има добар ток у овом случају“, истиче Божовић.

Како додаје, не можемо имати поверење у власт која се показала као нетранспарентна и да не ради у најбољем јавном интересу.

„Када се планирају тако велики пројекти, морају се узети у обзир различити интереси, али се пре свега мора водити рачуна о интересу људи који тамо живе. Стручњаци су говорили да рудници литијума постоје на разним тачкама, углавном у пустињама, али колико ми је познато, не постоје у насељеном подручју. Ово би био први такав случај“, истиче писац додајући да је питање неповерења једно од кључних у таквој ситуацији.

Каже и да се поставља питање да ли би се Пројекат „Јадар“ покретао да је Србија чланица Европске уније (ЕУ).

„Мени се чини да не би“, наводи Божовић.

Осврћући на последице невремена у престоници, где су улице поплављене, наш саговорник каже да, ако нисмо у стању да очистимо сливнике и спречимо поплаве, како онда замишљамо да улазимо у далекосежан и неизвестан пројекат као што је рудник литијума у једном од најплоднијих делова наше земље.

Блокада Ректората

Други дан студенти из групе СТАВ блокирају изборе за студентски парламент Филозофског факултета у Новом Саду због, како тврде, нефер услова и јер постоји само један кандидат који је на челу парламента годинама уназад. Наш саговорник каже да је оно што се дешава на Филозофском факултету симптом стања у друштву, у политичкој заједници у којој се не дозвољавају фер избори ни на малом примеру, као што је факултет.

„Постоји потреба власти да се поистовети са државом, и да све које имају другачији поглед и критичко мишљење, искључи из друштва, маргинализује“, каже наш саговорник.

Каже да је то одлика ауторитарних управа.

„Не смеју да дозволе да постоји било који глас који је присутан у јавности, да постоје професије које су слободније од других, него сви треба да буду покривени истом медијском контролом. То је показатељ да друштво не иде у добром правцу. У протеклих неколико месеци се на ту традиционалну пропаганду која разара и поверење и професије, читаве слојеве друштва, надовезују и изражени облици репресије, дакле примера забране, цензура, прогона. То показује да је власт свесна да губи подршку, да не може да влада искључиво пропагандом, потребно је да буде и више репресије и то је нова чињеница у нашем политичком пејзажу“, напомиње Божовић.

(Н1)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер