Goran Bogdanović: Srbi se nalaze između nakovnja i čekića

Interes srpske zajednice nalaže SLS-u da razreši dilemu: da li će se upustiti u nemoguću misiju i reći Tačiju „ne“ i približiti se zajedničkoj srpskoj listi ili će ostati sredstvo za ostvarenje nacionalnih interesa kosovskih Albanaca

Kosovski izbori trebalo je, a nisu, da razreše političku krizu u samoproglašenoj pseudodržavi, koja je nastala po scenariju tvoraca kosovske nezavisnosti. Međutim, kreatorima krize preti realna mogućnost da im se ona otme kontroli. Kosovski izbori nisu doneli ono što je po nečijoj zamisli trebalo - učvršćenje pozicije Hašima Tačija. Ironija je da su dobili slabijeg Tačija i ojačanog velikoalbanskog ekstremistu Aljbina Kurtija. Za sada, kosovski izbori pokazali su samo da su manipulacije na glasačkim mestima u dreničkom kraju, Srbici i Glogovcu, pravazišle čak i zapadnu toleranciju prema ovdašnjim lokalnim specifičnostima, bar kad su u pitanju Albanci.

Najmlađi paradržavni projekat preživljava najveća iskušenja, ne samo zbog izveštaja Dika Martija, već i zbog izbornih manipulacija. Prvi put od 1999. godine oreol žrtve, pravednika i miljenika ozbiljno je potamneo.

Formiranje vlasti u Prištini prevashodni je problem albanske političke elite, ali i dela međunarodne zajednice. Upravo ovih dana pritisak međunarodne zajednice na albanske političke subjekte raste. Za sada bez efekta. Beograd u taj deo niti može, niti želi da se upliće. Suštinsko pitanje je šta su izbori doneli kosmetskim Srbima, posebno onima južno od Ibra. Ništa novo: etnokratiju albanske većine, bez nade da će njihova svakodnevna obespravljenost biti okončana. Srbi su se našli između nakovnja i čekića, Aljbina Kurtija i Hašima Tačija. U takvoj situaciji, posebno pred dijalog, postavlja se pitanje šta da čine one srpske stranke koje su učestvovale na izborima. Mišljenja sam da u ovom trenutku moraju da budu krajnje oprezni i što dalje od bilo kakve kombinatorike u formiranju vlade. Na kraju, ovi izbori isterali su na čistac i pred Srbe i Albance Srpsku liberalnu stranku. Tačiju ona služi kao ukras za “idiličnu” multietničku sliku Kosova. SLS je stranka bez ideologije, programa, kadrova, sa pozamašnim sredstvima. Da li može neko da zamisli da SLS kaže Tačiju, „ne“, posebno sada kada je on u nelagodnoj situaciji? Na Kosmetu se zna, Tačiju se „ne“, nikada ne govori. Sa druge strane, Srbi južno od Ibra znaju kako je Srpska liberalna stranka došla do glasova. Na potemkinovskim obećanjima i krađi glasova, politička budućnost nije izvesna. Interes srpske zajednice nalaže SLS-u da razreši dilemu; da li će se upustiti u nemoguću misiju i reći Tačiju „ne“ i približiti se zajedničkoj srpskoj listi ili će ostati sredstvo za ostvarenje nacionalnih interesa kosovskih Albanaca. Posledice pogrešne odluke neće samo osetiti SLS, već će i naškoditi vitalnim interesima srpske zajednice na Kosmetu.

Godinama se borim protiv deoba među kosmetskim Srbima. Vreme podela i trvenja mora da prođe. Što pre, to bolje. Različiti politički stavovi ne smeju da predstavljaju povod za podele, ali i vitalni interesi srpske zajednice moraju biti iznad svakog stranačkog i ličnog cilja.

Baš zbog toga, predstavnici Srba u takozvanim kosovskim institucijama sada imaju dvostruko veću odgovornost. Ukoliko budu u pregovaračkom timu Prištine, predstavljaće samo sebe i Prištinu. Ovi izbori rendgenski su pokazali u kakvim različitim uslovima žive Srbi na severu i oni južno od Ibra. Shodno tome i njihove reakcije su bile predvidljive. Manji broj Srba južno od Ibra koji je izašao na izbore, niko nema prava da osuđuje, jer žive pod konstantnim pritiskom kosovskih institucija i u potpunom okruženju albanske većine.

Albanska politička elita na ovim izborima pokazala je, još jednom, da ne namerava da prekine agoniju kosmetskih Srba, već nastavlja da manipuliše njihovom nesrećom. Upravo iz tog razloga jačaćemo državne institucije, ne samo na Severu, već pre svega južno od Ibra, jer su Srbi opstali samo tamo gde su one bile prisutne.

Usred kosovskog izbornog procesa, objavljen je izveštaj Dika Martija, koji je otkrio dugo skrivano najtamnije poglavlje kosovske drame. Beograd insistira da se istraže svi navodi iz izveštaja, ne zbog predstojećih pregovora, već zbog istine, pravde i duga prema žrtvama. Na kraju i zbog budućih odnosa Srba i Albanaca. Martijev izveštaj bitno ne utiče na proces formiranja kosovske vlade, ali ga je u značajnoj meri usporio. Istovremeno Martijev izveštaj lideri kosovskih Albanaca koriste kao alibi za prolongiranje početka dijaloga. Ipak, u najvećoj meri njegov početak zavisi od formiranja kosovske vlade. Da se ne lažemo: i od strpljenja međunarodne zajednice. Naše insistiranje da što pre započne dijalog zasnovano je na uverenju da status kvo, koji trenutno vlada na Kosmetu, ne odgovara ni Albacima ni Srbima.

Kako reče jedan moj prijatelj Albanac: sve će biti bolje kad sa kosovske političke scene odu čuvari ratnog nasleđa, dođe ili odlučnije digne glas umerena struja. Slažem se sa njim. Do tada, jedino rešenje i za Albance i za Srbe je u dijalogu. Razgovaraćemo i sa Tačijem, a on neka inventar svog prtljaga iz prošlosti pokazuje i dokazuje na sudu.

(NIN)