среда, 19. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Грузијски парламент прегласао председнички вето и потврдио усвајање закона о „страним агентима“
Хроника

Грузијски парламент прегласао председнички вето и потврдио усвајање закона о „страним агентима“

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 28. мај 2024.

Грузијски парламент је већином гласова одлучио да се прегласа вето председнице те земље Саломе Зурабишвили на закон о страним агентима. Закон мора да потпише председница државе, а ако она одбије да то уради, закон ће потписати председница парламента.

"За је гласало 84 посланика, а против четворо. Закон је усвојен", рекао је председник парламента Шалва Папуашвили.

Парламенту је била потребна проста већина гласова да би надјачао вето председнице и како би закон о страним агентима био усвојен.

У парламенту су одржана два гласања, прво против примедби председнице, а друго за оригиналну верзију закона о страним агентима, коју је парламент претходно усвојио у три читања.

Закон предвиђа регистровање непрофитних правних лица и медија чији приход долази из иностранства, а нарочито ако су већи од 20 одсто. Поред тога, све организације које "промовишу интересе страних снага" морају бити регистроване у државном регистру. У овом случају, такве организације ће морати да прикажу примљени приход и да попуне декларацију, иначе их очекује казна од 25.000 ларија.

Полиција је опколила зграду парламента како би посланици могли безбедно да изађу, с обзиром да су се демонстранти још јутрос окупили да изразе негодовање усвајању закона.

Прошле недеље грузијски парламент је већином гласова усвојио Закон о транспарентности и страном утицају, колоквијално познат као "закон о страним агентима", који је последњих недеља изазвао политичку кризу у тој јужнокавкаској држави.

Од таквог закона се одустало прошле године због масовних протеста, али је у априлу ове године владајућа странка Грузијски сан предложила скоро идентичан закон, са изменом да се уместо термина "агент за стране интересе" користи "организација која ради за стране интересе".

Западне земље упутиле су претње Тбилисију, а секретар за штампу Беле куће Карин Жан Пјер упозорила је да ће Вашингтон суштински преиспитати билатералне односе ако закон ступи на снагу.

Шеф Канцеларије за координацију санкција Стејт департмента Џим О'Брајен је заузврат рекао да би САД могле да уведу ограничења Грузији ако се не промени нацрт који је усвојио парламент. ЕУ је обећала да ће замрзнути захтев републике за чланство у Унији.

Закон је наишао на оштре критике опозиције, невладиног сектора и прозападних медија, али и многих западних званичника, који су га пежоративно назвали "руски закон", алудирајући на сличан пропис који је у Русији на снази од 2012. године.

Међутим, мало ко од њих помиње да закон готово идентичног имена постоји и у САД, и то још од 1938. године, као и да се усвајање таквог прописа разматра и у Европској унији.

(РТ Балкан)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер