Хрватска: Аплауз Готовини, звиждуци Милановићу у Книну

КНИН - На централној манифестацији поводом Дана победе, домовинске захвалности и Дана бранитеља у Книну, премијер Зоран Милановић је извиждан, док је генерал Анте Готовина, који је командовао акцијом "Олуја" хрватске војске и полиције у којој је више од 2.000 Срба убијено, а више од 250.000 протерано, дочекан овацијама и скандирањем његовог имена.

Овацијама је пропраћено и помињање имена првог председника независне Хрватске Фрање Туђамана, генерала Младена Маркача и Ивана Чермака које је Хашки трибунал, као и Готовину, ослободио свих тачака оптужнице за злочине почињен током "Олује".

На негодовање присутних наишао је и говор хрватског председника Иве Јосиповића, посебно када је рекао да "треба победити у миру, односно да треба пружити руку онима који су били на другој страни".

"Треба препознати да су Хрватску волели и воле и припадници националних мањина, треба препознати да је Хрватска земља која је отворена свим својим грађанкама и грађанима и таква треба да остане. Она ће таква остати јер је демократска, јер је европска Хрватска", рекао је он.

Јосиповић, који од Срба тражи разумевање за починени злочин пре 18 година, свестан да Србија и Хрватска на тадашња догађања никада неће гледати истом диоптријом, рекао је да је акција “Олуја”, била “врхунски изведена”, због чега је посебно честитао Готовини.

“Данас смо поносни на успех у рату, али највише ценимо мир и сигуран сам да је вама бранитељима то најбитније. Треба победити у миру и треба пружити руку онима који су на другој страни и треба препознати да Хрватску воле и припадници мањина. Морамо пронаћи и наше нестале и носите с поносом слику свог сина”, поручио је Јосиповић породицама бранитеља.

Премијер Милановић, кога звиждуци нису збунили, у обраћању је поручио да ниједна од држава Европске уније није прошла оно што је прошла Хрватска и "по томе смо друкчији, по томе смо бољи, по томе смо стављени на веће искушење као људи и као грађани и као хришћани, као суседи, као пријатељи…”.

Овог пута Милановић је поменуо и Србе, њихов одлазак и, како тврди, њихов повратак у Хрватску.

“Одавде је након рата отишло пуно људи, хрватских грађана. Међутим, данас када гледамо ову регију која је уништена ратом и неповерењем, једино у Хрватску, једино у Книн, једино у Вуковар, једино у села овог краја се људи враћају да би живели. Нигде другде. Нити у Босни, нити у Србији, нити на Косову онај ко је отишао се не враћа”, устврдио је Милановић.

Он сматра да се људи једино враћају у Хрватску зато што након свега имају поверења да је "ово земља обичних, нормалних, поштених људи који само желе да живе од свог рада”.

Милановић је рекао да Хрватска није утемељена на злочиначком подухвату, већ да је “брањена земља” по правилима рата “с пуно срца и мало оружја”.

Централној манифестацији у Книну ове године не присуствује нико од представника Срба.

Једини представник Срба на прослави у Книну је прошле године био председник Српског демократског фрума Вељко Џакула. Он је тада поручио да "сви треба да се извине за све злочине".

На прослави, како преносе хрватски медији, нису виђени ни хрватски генерали Мирко Норац и Гојко Шушак.

Обележавање Дана победе, домовинске захвалности и Дана бранитеља Хрватске у Книну, почело је јутрос подизањем хрватске заставе на тврђави на којој је испаљено 18 пуцњева, звонила су црквена звона, а прелетали су и авиони Хрватског ратног ваздухопловства.

Хрватска државна застава истакнута је заједно са заставом ЕУ, чија је Хрватска 28 чланица од 1. јула.

Министар одбране Анте Котромановић сматра да “Олуја” треба да служи на понос свима.

Лично је, каже, ове године посебно поносан након што је скинута стигма са те акције ослобађањем генерала Готовине, Чермака и Маркача.

“Сад смо чисти као суза, не може нам нико рећи да смо радили невојничке ствари. У четири дана направили смо оно што смо и колико могли, сами, самостални, с нашим снагама. Ми се тога не срамимо, не бојимо се и увек ћемо славити 'Олују' на примерен начин", казао је Котромановић.

Међутим, Иницијатива младих за људска права у Хрватској и поједине невладине организације упозоравају ових дана и данас да Хрватска још није преузела одговорност за злочине почињене у "Олуји".

Према њиховим подацима, на простору обухваћеном “Олујом” убијено је нешто мање од 700, а протерано до 200.000 грађана већином српске народности.

“Сасвим је очевидно из масовности да они нису били изоловани инциденти, већ су почињени злочини. У том смислу, Република Хрватска има обавезу да процесуира директне починиоце, али и оне који за ове злочине носе командну одговорност… Хрватска још носи терет и политичке одговорности за овако спроведену операцију и за политику која је онемогућила или барем значајно отежала повратак избеглица”, наводи се у саопштењу НВО Програма транзицијске правде.

(Танјуг)