петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хрватска пред притиском због пропуста у процесуирању ратних злочина
Хроника

Хрватска пред притиском због пропуста у процесуирању ратних злочина

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. фебруар 2011.

Амнести интернешенал тражи да ЕУ изврши притисак на Хрватску да исправи пропусте у процесуирању ратних злочина, рекла програмска директорка АИ Никол Дакворт. Пре одлучивању о приступу, ЕУ мора бити упозната са извештајем у којем су наведени адмирал Давор Домазет и потпредседник Сабора Владимир Шекс.

Међународна организација за заштиту људских права Амнести интернешенел (АИ) жели да Европска унија изврши притисак на Хрватску да исправи пропусте у процесуирању ратних злочина и узме у обзир примедбе АИ при доношењу одлука о затварању поглавља о правосуђу и основним правима у приступним преговорима са ЕУ, изјавила је у Бриселу програмска директорка АИ Никол Дакворт.

Како извештавају електронски медији, програмска директорка АИ за Европу и централну Азију Даквортова је истакла важност да људи у европским институцијама имају целовите и потпуне информације кад буду доносили кључне одлуке о томе кад ће затворити нека поглавља, на пример о правосуђу и основним правима, за које је АИ нарочито заинтересован.

"Јако се надамо да ће ти људи размотрити наше препоруке када буду доносили важне одлуке", рекла је Даквортова, која је на челу делегације која у Бриселу представља извештај представницима ЕУ укљученим у приступне преговоре с Хрватском.

Тај извештај, на 60 страна, та организација је објавила у децембру 2010. године под називом "Иза зида ћутања: Процесуирање ратних злочина у Хрватској".

"Знамо колико су људска права важна ЕУ и њеним органима који су у различите критеријуме за затварање поглавља ставили снажан нагласак на људска права. Дошли смо у Брисел како бисмо се снажно заузели за то да се исправе мањкавости у хрватском правном систему у процесуирању ратних злочина", рекла је Даквортова.

АИ је, у извештају од 9. децембра, тражио од Хрватске да убрза процесуирање ратних злочина и нарочито истакао да су власти пропустиле покренути истраге против неких високих војних и политичких званичника, иако постоје јавно доступни судски подаци који би их могли теретити.

Извештај негативно примљен у Хрватској

Извештај АИ је у јануару коментарисало хрватско Министарство правде, које је оценило да та невладина организација без икакве провере и непристраног истраживања поставља тезу да нису истражене оптужбе против неких високорангираних војних и политичких званичника.

"Потпуно је невероватна, произвољна и неистинита тврдња АИ да је Хрватска проглашавањем независности узроковала оружани сукоб у коме су од 1990. до 1995. обе стране починиле знатна и озбиљна кршења људских права", саопштило је хрватско министарство, које је став АИ оценило као потпуно изједначавање одговорности.

Наташа Батлер, портпарол комесара за проширење Штефана Филеа, изјавила је да Европска комисија проучава тај документ и њен став о томе биће садржан у извештају о испуњавању критеријума за затварање поглавља о правосуђу које ће ЕК објавити 11. марта.

У извештају су била апострофирана имена команданта специјалне јединице МУП-а Томислава Мерчепа, који је дан касније ухапшен и који се терети за хапшења, мучења и ликвидације најмање 43 српска цивила по Загребу и западној Славонији.

Наведено је и име адмирала Давора Домазета који се прозива као одговорни за ратне злочине у Медачком џепу 1993. године, за шта је његов колега генерал Мирко Норац осуђен на шест година затвора, а Владимир Шекс је прозван да је 1991. године заташкавао Мерчепове злочине. Он је више пута најгрубљим речима напао АИ и новинаре који су о томе писали.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер