субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Илир Деда: Одлука о пријему Косова у Савет Европе представља имплементацију Охридског споразума, у коме стоји да се „Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама“
Хроника

Илир Деда: Одлука о пријему Косова у Савет Европе представља имплементацију Охридског споразума, у коме стоји да се „Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама“

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 28. март 2024.

Одлука Политичког комитет Парламентарне скупштине Савета Европе да препоручи позивање Косова у чланство Савета Европе представља на неки начин имплементацију Охридског споразума оценио је у емисији "Иза вести" Илир Деда са Института друштвених наука у Бечу.

Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) донео је на јучерашњем састанку у Паризу одлуку да препоручи позивање Косова у чланство Савета Европе, а таква одлука не може да се разуме као тренутна компензација за недостатка унивезалног признања сматра Илир Деда са Института друштвених наука у Бечу.

„То има више везе да се помогне Косову у интегрисању у европским интитуцијама где је то могуће. То је исто резултат договора прошлогодишњег око француско-немачког плана да Косово представља само себе у међународним институцијама. Мислим да је Савет Европе јако важан у првом питању због унапређења људских права на Косову, бољег стања правосуднг система и демократије у целини“, навео је Деда у емисји „Иза вести“.

Како наводи, био је и раније присталица укључења Косова у Савет Европе и пуно пре управо због ових ствари које истиче.

„Ово је почетак неког поравнања ако може да се каже. Нажалост апликација Косова за кандидатуру се не разматра због санкција ЕУ према Косову и ја мислим да је то један велики губитак за Косово. Нама треба овај процес интеграција, а исто тада пре 13-14 година кад је дијалог почео он је почео са премисом да ће напредак у дијалогу, нормализацији, исто значити напредак ка евроинтегарцијама. Нажалост тих евроинтеграција нема, а ни иститинског напретка у нормализацији односа“, објашњава.

У Охридском споразуму стоји да се Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама.

Одлука Политичког комитет Парламентарне скупштине Савета Европе да препоручи позивање Косова у чланство Савета Европе, представља на неки начин имплементацију Охридског споразума, наводи.

„С тим што се Косово обавезује да уради пуно ствари, што није до сада. Пратим изјаве око чланства, могућег чланства Косова у Савету Европе. Мало ми је чудна та реторика јер Србија и Косово седе заједно у једном броју међународних организација сада и заједно седе у четрдесетак регионалних организација и сада се ствара нека атмосфера ко да је ово неки преседан, а то не одговара реалности и чињеницама“, наводи.

Како каже, званичници Србије су после прихватања тог плана изјављивали да није прихватљиво чланство Косова у Уједињеним нацијама, али ниједном нису рекли да је неприхватљиво чланство у Савету Европе.

„Мени је то сад мало чудно али је јако важно за све људе који живе на Косову чланство у Савету Европе. Зато што ћемо имати још једну инстанцу, Европски суд за људска права који је јако важан. Ако ми имамо проблем са судским пресудама на Косову, а немамо где да се жалимо како ћемо унапредити систем. То је јако важно и за Србе на Косову“, објашњава.

Како наводи, разговара са пуно људи и види шта се дешава, као и да у јавној сфери има пуно људи који су јасно за то да влада са косовским Србима треба потпуно другачије да се поступа и понаша се.

„Не само да се шаљу поруке, него и да се ради и разговара са њима. Ово није начин на који једна влада траба да се понаша са припадницима једног народа“, наглашава.

Предизборна атмосфера на Косову

Како каже, на Косову се ствара предизборна атмосфера.

„Изгледа да ће избори бити раније него што је предвиђено за 2025. годину. Овде је тренутно тема кад ће бити нови избори и кад ће бити та одлука о распуштању скупштине и мислим да се ствари око те унутрашње политичке динамике мењајњу и иду ка новим изборима“, наводи.

Према његовим речима, сада се рађају неке нове политчке снаге косовских Срба које су млађе, аутентичније и другачије,

„И верујем да тај плурализам недостајао код српског народа на Косову и то се полако ствара и као део рекације на акције косовске владе на северу али и не смао на северу, видим и јужно од Ибра, постоји једна дистанца и неповерење. Косово ће платити цену за овакво понашање. Иако се у Београду то гледа ‘ево награђује се са Саветом Европе’, не. Односи са Западом су јако лоши и имамо јако тешке квалификације које долазе из САД за политику садашње владе“, наводи.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер