петак, 22. октобар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Инфлација у Србији 5,7 одсто, домаћи пољопривредни производи поскупели 24 одсто
Хроника

Инфлација у Србији 5,7 одсто, домаћи пољопривредни производи поскупели 24 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 13. октобар 2021.

Цене пољопривредних производа домаћих произвођача порасле су за годину дана готово за четвртину - 24 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику за август месец. Највише је, код овдашњих произвођача, поскупело воће - за 58,5 одсто. Када је реч о стопи инфлације, Завод је саопштио да је она је у септембру износила 5,7 одсто у односу на септембар прошле године.

„Потрошачке цене у септембру 2021. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 5,7 одсто, док су у поређењу са децембром 2020. године повећане за 5,4 одсто, у просеку“, саопштио је Републички завод за статистику.

У групи хране и безалкохолних пића највећи пораст цене у септембру ове у односу на септембар прошле године бележи поврће – чак 29 одсто, потом уља и масти за 19 одсто, па месо које је за годину дана поскупело за 9,4 одсто

Цене производа и услуга личне потрошње у септембру 2021. године, у односу на август 2021. године, у просеку су повећане за 0,8 одсто.

У септембру ове године, у односу на месец пре, раст цена је забележен у групама храна и безалкохолна пића (2,3%), Ресторани и хотели (0,8%) и стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива (0,5%).

Када је реч о ценама годину дана пре, ту су поскупљења мало значајнија: у групи хране и безалкохолних пића највећи пораст цене у септембру ове у односу на септембар прошле године бележи поврће – чак 29 одсто, потом уља и масти за 19 одсто, па месо које је за годину дана поскупело за 9,4 одсто. Воће је (дакле не само оно домаћег порекла) поскупело за укупно – шест одсто.

Од комуналних услуга убедљиво највише је, статистички посматрано, поскупело – одношење смећа, за 12,3 одсто. За 8,7 одсто поскупело је одвођење отпаних вода. Једино појефтињење у овим услугама односи се на цену централног загревања стана – 0,4 одсто.

Домаћи пољопривредни производи

Републички завод за статистику редовно објављује и просечне цене произвођача производа пољопривреде и рибарства које се рачунају на основу количина и вредности откупљених и продатих производа добијених из статистике промета и статистике пољопривреде. Овим истраживањем обухваћена су привредна друштва и предузетници који обављају откуп производа пољопривреде и рибарства непосредно од породичних газдинстава у циљу продаје или прераде откупљених производа, као и компаније која обављају продају производа пољопривреде и рибарства из властите производње.

„Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у августу 2021. године, у односу на исти месец 2020. године, повећане су за 24 одсто. Посматрано по главним групама производа, у односу на исти месец претходне године, највећи утицај на раст цена забележен је у групама: стока и живина (11,3%), индустријско биље (42,9%), жита (24,6%) и воће (58,5%)“, наводи се у извештају Завода.

НБС: На 60 одсто инфлације не утиче монетарна политика

„Готово 60 одсто међугодишње инфлације (од 5,7 одсто) било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче – ценама непрерађене хране и енергената, који чине једну четвртину потрошачке корпе“, указала је данас Народна банка Србије.

Ове две групе производа, заједно посматрано, допринеле су међугодишњој инфлацији, како истиче НБС, са 3,3 процентна поена.

„С друге стране, дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду, представља снажно сидро ценовне стабилности“, подсећају у НБС.

Цене непрерађене хране су у септембру ове, у односу на септембар претходне године, биле веће за 17,9 одсто, највише као последица раста цена свежег поврћа од 36,2 одсто и раста цена свежег меса од 15,1 одсто. Таква кретања су, наводи се, резултат снажног раста цена хране на глобалном нивоу, као и ефекта ниске прошлогодишње базе – цене и једне и друге групе производа током претходне године биле су на изразито ниским нивоима. У мањој мери, међугодишњем расту цена непрерађене хране у септембру допринео је и раст цена свежег воћа од 6,2 одсто.

Цене енергената су у истом периоду повећане за 9,5 одсто, пре свега као последица снажног раста цене нафте на светском тржишту и достизања њеног преткризног нивоа, који је за последицу имао и повећање цена деривата нафте на домаћем тржишту од 16,3 одсто у односу на септембар претходне године, када су цене биле на знатно нижем нивоу.

Када је реч о повећању међугодишње инфлације у односу на августовских 4,3 одсто, оно је и даље претежно вођено растом цена непрерађене хране, и то пре свега ценама поврћа, које су током целог трећег тромесечја имале сезонски неуобичајено кретање, између осталог, и због неповољних временских услова и суше током летњих месеци. У мањој мери, убрзању инфлације у септембру допринеле су и цене меса и воћа, као и цене појединих услуга.

„Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, у септембру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,6 одсто, што указује на привременост инфлаторних притисака. Од почетка године, међугодишња базна инфлација креће се на нивоу од око два одсто, што је у великој мери резултат и очуване стабилности девизног курса. На привремени карактер инфлаторних притисака указују и инфлациона очекивања финансијског сектора за једну, две и три године унапред, која се и даље крећу око нивоа од три одсто, као и инфлациона очекивања привреде, која се и даље крећу у распону од два до три одсто.

Према пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја „највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од 3,0 ± 1,5%“.

„Од другог тромесечја наредне године очекујемо повратак међугодишње инфлације у границе циља, а затим од друге половине године и њено кретање око централне вредности циља, чему ће свакако допринети и очување стабилности девизног курса и у наредном периоду“, истиче централна банка.

С обзиром на високу базу из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе, како се наводи – и у доњој половини циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. Ризици у погледу инфлације у наредном периоду односе се, према анализи НБС, пре свега на кретања цена непрерађене хране и глобалне цене енергената.

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер