Institut Klingendil: Srbija primer zarobljene države, beleži pad vladavine prava i demokratije od 2012. godine, a sloboda medija postoji samo na papiru

 Proces proširenja EU na Zapadni Balkan neće dati rezultate ako se najpre ne reši problem zarobljenih država u regionu, ocenjuje se u studiji holandskog Klingendil instituta.

Međutim, razloga za optimizam oko brze integracije regiona u EU neće biti ako se prvo ne reši problem zarobljene države, navodi se u studiji "Destruktivni efekti zarobljavanja države na Zapadnom Balkanu. Potkopano proširenje EU".

Termin zarobljena država odnosi se na proces u kome se politički akteri infiltriraju u državne strukture uz pomoć klijentilističkih mreža i koriste te državne strukture kao plašt za sakrivanje koruptivnih radnji.

Kako to deluje u praksi, autor studije, istraživač saradnik Klingendil instituta Marten Lemstra, pokazao je na primeru Srbije koja, kako se navodi, beleži pad vladavine prava i demokratije od 2012, što je kulminiralo prelaskom iz kategorije demokratskih zemalja u hibridne režime u izveštaju Fridom hausa za 2020.

Uz pomoć mehanizama za zarobljavanje države, vladajuća Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, proširila je svoju moć na sve aspekte društva i politike, navodi se u studiji.

Kako se dodaje, zarobljavanje države u Srbiji vuče korene od vlasti Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsednik Vučić bio ministar informisanja.

SNS je od dolaska na vlast 2012. pokrenula politizaciju javne uprave, gde se lojalnost vladajućoj partiji nagrađuje radnim mestom, navodi se.

Postavljenja na osnovu lojalnosti, a ne samo po zaslugama predstavljaju moćan način povezivanja pristalica, koji obezbeđuju glasove svojoj partiji.

"Značaj članstva u vladajućem SNS kao putu do posla i prilika pokazuje se kroz veličinu partije", kaže istraživač holandskog instituta.

SNS partija sa najbrojnijim članstvom u Evropi

Članstvo SNS naraslo je na 730.000 ljudi, pa je to najveća partija u Evropi. Poređenja radi, nemačka CDU ima "samo" 407.000 članova, iako je Nemačka 11 puta veća od Srbije.

Postavljanje pristalica na najvažnije pozicije u državnoj administraciji znači još jednu korist za političke elite - obezbeđuje kontrolu nad ključnom fazom sprovođenja zakona.

"U Srbiji legalni okvir za vladavinu prava i slobodu medija često postoji samo na papiru, a u praksi se primenjuje selektivno, u korist vladajuće stranke", ukazuje se u izveštaju holandskog instituta.

Navodi se i primer istrage zbog pranja novca koju su srpske vlasti nedavno pokrenule u nevladinim organizacijama, dok takvih istraga nije bilo među članovima vladajuće stranke, koji su zapravo navodno umešani u takve aktivnosti.

Kontrola nad javnom administracijom, uključujući pravosuđe, pomaže vladi da "targetira" kritičare, a da zaštiti pristalice, piše dalje.

Javni resursi se koriste za kontrolu medija, što srpskoj vladi omogućava da i dalje bude zadužena za narativ koji mediji oblikuju o srpskoj vladi i EU, navodi se u izveštaju i dodaje da javni servis, pošto zavisi od finansiranja države, pristrasno izveštava.

Ukazuje se i na primere napada na nezavisne novinare koji nisu kažnjeni, što vodi samocenzuri. Prema Svetskom indeksu slobode štampe, Srbija je na 93. mestu a situacija u zemlji je ocenjena kao zabrinjavajuća.

Pored pada slobode medija i pristrasnog izveštavanja u Srbiji, u izveštaju Klingendil instituta ukazuje se i da državna kontrola onemogućava da do javnosti stignu ključne poruke o vladi.

Preklapanje partijskih struktura sa državnim za posledicu ima napade na domaće instrumente provere tačnosti informacija u korist vladajuće SNS. To je dovelo i do osnaživanja izvršne vlasti na račun parlamenta i pravosuđa, čija se nezavisnost sve više dovodi u pitanje.

Pored toga, posledica zarobljavanja države može da se pretvori u zarobljavanje prilika - kada koruptivna vlada nadgleda ko dobija ekonomske prilike, a ko ne. Zato mladi i talentovani ljudi često daju prednost odlasku iz zemlje, što za posledicu ima "odliv mozgova", jedan od glavnih izazova na Zapadnom Balkanu.

Na primeru Srbije, piše Lemstra, pokazano je kako zarobljena država umanjuje političku participaciju građana i kreira politike koje nisu zasnovane na povećanju dobrobiti društva i zaštiti političkih ili građanskih sloboda, već na klijentilističkim odnosima.

Studija holandskog tink tenka pokazala je da je zarobljena država ključna prepreka na putu EU - u interesu političke elite nije potpuna i poštena primena pravnih tekovina EU, jer bi to moglo da se završi njihovim odlaskom sa vlasti ili odlaskom u zatvor.

"Zarobljena država onemogućava pravilno funkcionisanje liberalne demokratije zasnovane na vladavini prava. Umesto toga, promoviše politički sistem, u kome se država i institucije koriste za sticanje dobiti onih na vlasti", navodi se.

Kako se dodaje, smanjenje problema zarobljene države treba da bude prioritet onih članica EU, političara i aktera koji žele da vide Zapadni Balkan i EU zasnovan na liberalnoj demokratiji i vladavini prava.

Rešavanje tog problema, kako se ocenjuje, zahteva kontinuiran, dugoročan pristup, kao i priznanje da to nije samo tehničko pitanje, već problem koji se nehotice podržava fondovima EU i legitimiše od strane EU političara.

Glavni neprijatelji zarobljene države su odgovornost i transparentnost, navodi se dalje i dodaje da EU svoju podršku treba da usmeri u tom pravcu.

EU već ima inicijative kojima podržava civilno društvo Zapadnog Balkana, ali tu podršku mora znatno da poveća ako želi da pokaže da je ozbiljna u borbi protiv zarobljene države.

"Umesto da se oslanja na političke elite koje se zbog ličnog interesa protive sprovođenju EU reformi, Unija treba više da se usmeri na jačanje prodemokratskih snaga na Zapadnom Balkanu", ističe se u studiji.

Pored toga, navodi se, potrebni su i dobri izveštaji, poput onog koji je napisao Rajnhard Pribe o Severnoj Makedoniji, a koji ukazuju na obim zloupotrebe moći u zemljama regiona.

"Ceo proces proširenje EU imaće koristi ako se pristupanje EU ne gleda kao sprint ka cilju - članstvu u EU, nego kao prilika da se zemlje transformišu i pripreme za kontinuiranu plodnu saradnju sa EU", navodi Lemstra.

Bez prethodnog rešavanja problema zarobljene države, proces proširenja EU niti će dati rezultate, niti će doneti transformaciju društva na Zapadnom Balkanu, zaključuje se u studiji.