Јавна расправа о спољној политици: Разногласјем до јединствене стратегије

НОВИ САД - Стручној јавности покрајине у Новом Саду представљена су три концепта Стратегије спољне политике Србије, које су заједно израдили студенти и њихови ментори, помогнути Европским покретом у Србији и Балканским фондом за демократију.

Понуђени су различити концепти, радно названи - проевроатлантски, проруски и неутрални.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић је ментор Тиму Ц који заступа, такозвану политику неутралности.

Вукадиновић је у изјави РТВ-у казао да је тај концепт проистекао из чињенице да Србија пре двадесетак година није констатовала распад СССР-а и пад Берлинског зида и да је наставила да води спољну политику као да се то није догодило.

Неутрални концепт се темељи на промишљању да Србија треба да буде свесна своје позиције у односу на Европску унију, НАТО и Русију али да би, због ранијих искустава, ипак требало да остане у средини, без видљивог окретања ка једној, другој или трећој страни.

Потпредседник ЕПУС-а и амбасадор некадашње државне заједнице СЦГ у Хрватској Милан Симурдић предводи Тим Б.

Њихов концепт темељи се на сагледавању постојећег окружења Србије - ЕУ и НАТО-а и развоју добросуседских односа и регионалне сарадње.

Симурдић каже да је његов тим реално сагледао постојеће окружење Србије, односно, оно што нашу земљу квалификује на њеном путу ка Европској унији.

Без обзира на то који тим, односно концепт спољне политике заступају, студенти кажу да је разногласје веома важно да би се разумело о чему се уопште говори.

Вујо Илић, постдипломац Факултета политичких наука је истакао да је подизања нивоа свести о важности јавне расправе у друштву изузетно важно као и то да је спољна политика у тесној вези са унутрашњом.

Како је рекао студент Вујо Илић, спољна политика почиње већ на нашој граници.

Филип Грбић, апсолвент филозофије, био је у прилици да са својим колегама и менторима брани концепт такозване "Источне перспективе".

Ипак, студент Грбић истиче да је без обзира на концепте, превасходно битно да сви учесници у јавној расправи провере своје досадашње ставове и помогнути студентима, покушају да, сагледају, усвоје или примене нова сазнања о задатој теми.

На скупу се могло чути и то да се промене у правцима кретања спољне политике Србије дешавају, како су рекли "преко ноћи", те да је јавност до сада била неоправдано искључена из процеса креирања политике коју је подржала на изборима.

Председник Европског покрета у Србији Живорад Ковачевић рекао је за РТВ да је крајње време да се о томе говори и да се у расправу о Концептима спољне политике укључе и грађани.

ЕПУС је до сада, у два наврата нудио Платформу спољне политике властима. Једна јесте била усвојена после демократских промена 2000. године, када је министар спољних послова био Горан Свилановић, но није познато да ли се та платформа доследно спроводила.

Чињеница, међутим, јесте да таква Стратегија данас не постоји и да актуелни министар није представио свој рад и планове легитимно изабраним представницима грађана који седе у клупама Народне Скупштине Републике Србије.

Ово је тек друга дебата која је, после Копаоника, организована у Новом Саду.

Показани плурализам указује на то да ће сви учесници остати посвећени свом циљу и израдити Јединствену стратегију спољне политике Србије.

Тај документ ће, сходно интересу државе, бити понуђен актуелним доносиоцима одлука у нашем друштву, то јест, политичарима.

(РТВ)