петак, 09. мај 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јенс Столтенберг: НАТО покушао 2021. године да успостави дијалог са Русијом
Хроника

Јенс Столтенберг: НАТО покушао 2021. године да успостави дијалог са Русијом

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. септембар 2023.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг тврди да је Алијанса 2021. године улагала дипломатске напоре да успостави дијалог са Русијом за решавање кризне ситуације која је настала уочи сукоба у Украјини.

„Позвали смо Русију на дијалог. Било је немогуће прихватити њихов ултиматум (о неширењу), али смо заиста желели да дипломатским напорима седнемо за преговарачки сто и пронађемо дипломатско решење за насталу кризу... 2021. године“, рекао је Столтенберг.

Столтенберг је додао и да ће НАТО остати регионални савез и да нема намеру да постане глобална одбрамбена организација.

„НАТО ће остати регионални савез, алијанса између Северне Америке и Европе. Ако дође до неког проширења, то ће бити европске земље. НАТО неће постати глобална организација за колективну одбрану“, истакао је Столтенберг.

Истовремено је указао на значај сарадње НАТО-а са земљама Индо-пацифичког региона, укључујући Аустралију, Нови Зеланд, Јапан и Јужну Кореју.

На питање новинара да ли Алијанса планира партнерство са Тајваном, генерални секретар је одговорио да „питање званичног партнерства Тајвана са НАТО-ом није на дневном реду“.

Подсетимо, Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби. Крајем јануара САД и НАТО упутили су Москви писане одговоре на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров упутио је 26. јануара поруку својим колегама у земљама НАТО-а и ЕУ, Швајцарској, укупно 37 адресата. У поруци је наведен захтев да се објасне како ове државе у пракси намеравају да испуне обавезе које су преузеле у оквиру ОЕБС-а на највишем нивоу о недељивости безбедности, неуспеху да ојачају своју безбедност на штету других, као и да саопште зашто не намеравају да то учине.

Касније, у фебруару, Лавров је рекао да нико од његових колега министара није одговорио на директну поруку.

Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.

(Спутњик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер