Јутарњи лист: Да ли се Србија полако припрема за најгору могућу вест?

 Брисел, односно Немачка и Француска су чврсто одлучиле да косовско-српски дијалог узму под своје, сматрајуц́и да је ситуација запаљива и може да измакне контроли, а да притом искористе чињеницу да је Русија сада „ван игре“ и има важније бриге, тако да се једна од неуралгичних кризних тачака на југоистоку Европе разрешила ка западним узусима.

Немачки канцелар Олаф Шолц и француски председник Емануел Макрон прво су упутили Александру Вучићу веома сугестивно писмо у којем нема превише обмана и дипломатских смицалица које свако може да тумачи како му одговара, а потом најавили долазак својих искусних дипломатских „тешкаша“, Јенса Плетнера и Емануела Бона, као помоц́ специјалном изасланику ЕУ Мирославу Лајчаку, пише  Јутарњи.хр.

Ипак, многи верују да нису само „помоћ“, већ дуо који ће дати тон и завршити и завршити посао. Брисел жели ово питање стави ад ацта и потом се на сличан начин посветити Босни и Херцеговини, као најексплозивнијој тачки у Европи. Шолц и Макрон желе „пуну нормализацију односа Србије и Косова” као једног од најважнијих елемената за безбедност и даљу европску перспективу овог дела Европе. У писму које је најјачи европски двојац упутио Александру Вучићу, сугерисано му је да „покаже максималну одлучност” и да буде „спреман за тешке одлуке”, а то се заправо може протумачити само на један начин – криза се мора решавати заједничким признањем, можда не формално, али Србија мора да прихвати реалност независности Косова.

Јутарњи преноси писање нашег ллиста и изјаву Артана Бехрамија, саветника бившег председника Косова Хашима Тачија, који је рекао да је косовски премијер Аљбин Курти „одустао од предлога за међусобно признање Београда и Приштине”. Наиме, то се очигледно ради како би Вучић лакше представио „губитак Косова“ својој јавности.

Бехрами наводи да ће нови споразум, који неће укључивати међусобно признавање, бити постигнут за неколико месеци и да ће уз Мирослава Лајчака бити укључена и бивша шефица европске спољне и безбедносне послове Кетрин Ештон и амерички дипломата Френк Визнер. његову израду.

Двојица најзначајнијих европских државника, Шолц и Макрон, истакли су да су писмо упутили „у тренутку од пресудног значаја за безбедност и стабилност Европе, а посебно Западног Балкана”, што значи да су прогласили резолуцију српске- Косовски чвор као један од најважнијих приоритета бриселске политике у краткорочном периоду (не намеравају да га продужавају) и пробудио се из хибернације у којој је Европа била свих ових година када је у питању овај проблем.

Заузврат, Вучић би, да задовољи своју јавност, могао да добије „заједницу српских општина“, али вероватно не на нивоу и са овлашц́ењима која би желео – некакву Републику Српску или федерализацију Косова – јер се каже да ЗСО мора бити у складу са Уставом Косова. Подсетимо, Александар Вучић је на крају пристао да призна косовска лична документа на територији Србије, а Србима са Косова дат је рок од два месеца да региструју своје аутомобиле на Косову са регистарским таблицама.

Француско-немачки дипломатски „специјалци” су, сматра аналитичар београдског Блица др. Невен Цветиц́анин, радио је на захтевању међународних споразума попут руско-украјинског у Минску и споразума о иранском нуклеарном програму. „То су људи који комуницирају са најзначајнијим светским лидерима попут Џоа Бајдена, Владимира Путина и Си Ђинпинга“, каже Цветичанин, па то показује статус који су Емануел Макрон и Олаф Шолц дали овом проблему, али и решеност Брисела да коначно одради посао до краја и како треба.

Српски аналитичар сматра да Јенс Плетнер и Емануел Бон разумеју шири контекст односа на овим просторима и разумеју различите утицаје и локалне фрустрације, а искусне су, па могу одлучно да стану у разговор са Вучиц́ем и Аљбином Куртијем и обуздају њихов радикализам и популизам. Њих двојица ц́е ускоро посетити Београд и Приштину где ц́е, претпоставља се, изац́и пред овдашње челнике са предлозима који би могли да буду „узми или остави“, али са акцентом на „узми“, јер ту неће бити много простора. за маневар за „остави то“. Став Брисела је јасан – Косово је независна држава и његов статус се уопште не доводи у питање и о њему се мора разговарати у оквиру ових прерогатива и односа.

Осим тога, Вучићу је отворено поручено да мора да се прилагоди заједничкој политичко-безбедносној агенди ЕУ, што, пак, значи увођење економских санкција Русији због њене агресије на Украјину. Брисел већ губи стрпљење са Вучићевим одуговлачењем и одуговлачењем, али се претпоставља да би могло доћи и до неког компромиса, односно да ће Србија морати да уведе санкције Русији, али ће се разговарати које и какве санкције Београд може да подржи и прихвати.

(Јутарњи лист-Данас)