Kancelarija visokog predstavnika protiv Dodika

Međunarodna zajednica nas je naučila da niko ne može biti iznad zakona, pa ni njeni službenici, izjavio je povodom podnošenja krivične prijave protiv prvog zamenika visokog predstavnika premijer RS

Banjaluka, 1. decembra – Na sve optužbe koje su predstavnici međunarodne zajednice uputili na njegov račun zbog podnošenja krivične prijave protiv prvog zamenika visokog predstavnika Rafija Gregorijana, premijer Republike Srpske Milorad Dodik je lakonski odgovorio: „Međunarodna zajednica nas je učinila i naučila da niko ne može biti iznad zakona, pa ni njeni službenici.”

Zbog podnošenja krivične prijave protiv Gregorijana, Upravni odbor Saveta za primenu mira je minulog vikenda upozorio Dodika da neće tolerisati osporavanje ovlašćenja visokog predstavnika i njegovih službenika. Ovaj organ je, takođe, ocenio da je prijava protiv Gregorijana „pokušaj Vlade Republike Srpske da spreči Kancelariju visokog predstavnika u sprovođenju njenog mandata”. Dodik je uzvratio da prijava nije protiv međunarodne zajednice već protiv Rafija Gregorijana kao pojedinca, koji lažnim prijavljivanjem Vlade Republike Srpske za navodni kriminal nanosi štetu njoj, njenom premijeru i celoj republici.

Razmena teških reči, pa i optužbi, između Milorada Dodika i Rafija Gregorijana, s kraćim prekidima, traje duže od godine. Gregorijan se posebno zamerio organima Republike Srpske prošle godine u novembru, kada je na saslušanju u američkom Kongresu izjavio da „Vlada Republike Srpske već sprema listiće za referendum o nezavisnosti”. U tom kontekstu je spominjana i štamparija čiji je vlasnik Branislav Đurić, za koju se ispostavilo da ne postoji.

To što je Ustavni sud BiH presudio da su zvaničnicima Republike Srpske povređena ljudska prava – prvenstveno pravo na fer postupak i odbranu – prilikom smenjivanja od stranke Kancelarije visokog predstavnika, za Rafija Gregorijana je nevažna činjenica. To što nisu imali pravo na odbranu i fer postupak, rekao je Gregorijan u martu ove godine, „ni na koji način ih ne oslobađa odgovornosti”.

Gregorijan se proletos sastao sa grupom predstavnika nevladinih organizacija i nekolicinom novinara. Na tom sastanku je razgovarano o navodnom kriminalu Vlade Republike Srpske prilikom privatizacije Naftne industrije i „Telekoma Srpske”, izgradnji republičkog administrativnog centra i autoputa Banjaluka–Gradiška. Posle sastanka, odbijajući da govori o detaljima, prvi zamenik visokog predstavnika je rekao da će o svemu što mu je rečeno izvestiti Savet za primenu mira u BiH.

U takvoj odluci nisu ga pokolebali ni nalazi Glavne službe revizije javnog sektora Republike Srpske, koja u spomenutim privatizacijama i izgradnji Administrativnog centra nije našla nepravilnosti. Nisu ga nimalo pokolebali ni u odluci da, uslovno rečeno, denuncira republičku izvršnu vlast. Ovo je tim pre čudnije jer je poznato da Glavna služba revizije važi za nepotkupljivu, što je i dokazala prilikom raskrinkavanja zloupotreba učinjenih tokom adaptacije Palate Republike Srpske, primedbama na rad pojedinih ministarstava i izgradnju autoputa Banjaluka–Gradiška.

Gregorijan je, povodom bekstva iz zatvora Radovana Stankovića, u septembru ove godine pisao republičkom ministru pravde DŽerardu Selmanu. U pismu je, pored ostalog, naveo tezu da je Stanković možda pušten da pobegne. Nekoliko dana kasnije, Tužilaštvo BiH je saopštilo da je podiglo optužnice protiv svih lica za koja postoje dokazi da su pomogli Stankoviću da pobegne sa izdržavanja dvadesetogodišnje kazne zatvora. To, koliko je poznato, nije bilo dovoljno da bi se Gregorijan, bar kurtoazno, izvinio za paušalne ocene koje je o ovom slučaju izneo.

Da Rafija Gregorijana ne obavezuju ni presude Suda BiH, pokazao je u slučaju bivšeg predsednika Republike i srpskog člana Predsedništva BiH Mirka Šarovića. Iako je Sud BiH, kao neosnovane, odbacio optužbe da je on u mreži pomagača odbeglih haških optuženika, Gregorijan je prošle godine u septembru rekao da je „Šaroviću mesto u zatvoru”.

Pokušavajući da dobijemo objašnjenje za ovakvo Gregorijanovo ponašanje, od izvora bliskog međunarodnim krugovima saznali smo da on pokušava da se u Stejt departmentu predstavi kao jedini zaštitnik interesa Amerike u BiH, pogotovo prodoru Ruske Federacije u Republiku Srpsku. „Gregorijanovi napadi na Republiku Srpsku i premijera Milorada Dodika pojačali su se posle odluke Vlade Republike Srpske da Naftnu industriju proda ruskoj kompaniji 'Zarubežnjeft' za 121 milion evra”, rekao nam je naš izvor insistirajući da ostane anoniman.

(Politika)