уторак, 20. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > КРИК: Пензионер из Србије у светском скандалу прања новца - опрани новац украден из грузијског државног фонда
Хроника

КРИК: Пензионер из Србије у светском скандалу прања новца - опрани новац украден из грузијског државног фонда

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. септембар 2020.

Власник фирме која је, према истрази естонске полиције, опрала два милиона долара кроз огранак „Данске“ банке у Естонији је српски држављанин Живојин Николић из Смедерева, открива КРИК у оквиру глобалног новинарског пројекта „ФинЦЕН досијеи“. Опрани новац украден је из грузијског државног фонда. Николић за КРИК негира да је умешан у прање новца и тврди да је жртва крађе идентитета.

Почетком ове године тужилаштво у Естонији саопштило је да води истрагу о прању чак две милијарде долара кроз тамошњи огранак „Данске банке“ – што је, према писању светских медија, један од највећих случајева прања новца у историји. Истрага се води против 11 бивших службеника ове банке због сумње да су помагали разним иностраним клијентима да оснују офшор фирме којима су затим у банци отварали рачуне кроз које је пран новац.

У овом случају појављује се и компанија „Голдцрафт Универсал ЛЛП“ која је према налазима естонске полиције опрала два милиона долара, а иза које стоји српски држављанин – пензионер Живојин Николић из Смедерева, открива КРИК/ОЦЦРП.

До ових сазнања новинари су дошли захваљујући глобалном пројекту „ФинЦЕН досијеи“ у којем су објављена поверљива документа из истраге и подаци „Данске“ банке, до којих је дошао италијански магазин л’Еспрессо и поделио их са Међународним конзорцијумом истраживачких новинара (ИЦИЈ) и партнерима, укључујући новинарску мрежу ОЦЦРП и КРИК.

Бивши радник смедеревске „Железаре“ Николић за КРИК каже да је први пут чуо од новинара да је власник ове компаније и негира да је умешан у прање новца. Тврди да је жртва крађе индентитета. Објаснио је да му је у Украјини, где је живео и радио до 2006, украден пасош – којим су касније отворене компаније.

„Док смо вечерали, покупили су ми све ствари, и пасош и документа. Ето откуд им подаци!“, испричао је Николић у телефонском разговору и додао: „Нађите тога ко је то радио и шта је радио, ја нисам!“

Он је, ипак, побудио интересовање естонског тужилаштва које тврди да је преко његове фирме опран новац украден из буџета Грузије.

Ово тужилаштво се за помоћ обратило колегама у Београду, сазнаје КРИК.

„Више јавно тужилаштво у Београду поступило је по замолници за пружање међународне правне помоћи Генералног тужилаштва Републике Естоније и доставило тражене информације”, наводи се у одговору српског тужилаштва. Детаљније информације, међутим, нису желели да нам дају.

КРИК је упитао и Управу за спречавање прања новца о томе да ли се бави овим случајем, али одговор до данас није стигао.

Ко се још појављује у истрази сем Николићевих фирми

Од 2017. године, када је започета истрага о прању новца у естонском огранку „Данске“ банке, истражитељи су је проширивали те дошли до износа од две милијарде долара за које сумњају да је та банка опрала. Медији су извештавали да је новац долазио из Естоније, Русије, Летоније, Кипра и Велика Британије, а завршавао на рачунима у више од 150 држава укључујући Естонију, Летонију, Кину, Швајцарску, Турску и Велику Британију. Истрага у Естонији још траје, а покренута је и у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, као и у Данској, у којој је централа ове банке. Извршни директор естонске „Данске банке“ који је био сведок у истрази, Авиар Рехе, пре годину дана је пронађен мртав у свом стану у Талину. Полиција није покретала истрагу јер је све указивало да је у питању самоубиство.

Смедеревац у скандалу прања новца

Новинари су дошли до документа „Данске“ банке у којем се види да је Николић био крајњи власник две компаније из Велике Британије – „Goldcraft Universal LLP“ и „Korberg LLP“.

„Goldcraft Universal LLP“ је рачун у естонској „Данске“ банци отворила 2008. године, пише у извештају естонске полиције чију копију поседују новинари КРИК/ОЦЦРП. Рачун је отворио банкар Ерик Лидметс, који је тада радио као шеф одељења за иностране клијенте, а који је ухапшен десет година касније.

Управо ће за ову компанију полиција те балтичке земље установити да је опрала два милиона долара – и то новца из грузијског државног фонда.

Истрага у Естонији је и почела тако што су се полицији у тој држави за помоћ обратиле колеге из Грузије које су истраживале проневеру новца из тамошње Агенције за националне инвестиционе фондове. Део тог новца је завршио на рачуну „Голдцрафт Универсал ЛЛП“.

Азербејџанска „перионица новца“

Кроз „Данске“ банку у Естонији, између осталог, опран је и новац који је стигао из Азербејџана. Тамошња владајућа елита користила је мрежу фиктифних фирми које су имале рачуне у овој банци, као тајни фонд за прање новца, богаћање људи блиских породици председника Азербејџана Илхама Алијева, али и за подмићивање појединих политичара из ЕУ, показало је истраживање новинарске мреже ОЦЦРП. Једна од четири главне фирме из ове мреже, познате као „азербејџанска пероница новца“, била је „ЛЦМ Аллианце ЛЛП“, за коју се сада у „ФинЦЕН досијеима“ открива да је Николић имао приступ њеном банковном рачуну, такође у „Данске“ банци.

Сав новац се није задржао на рачуну Николићеве фирме.

Естонска полиција је утврдила да је, након што је украден новац из Грузије стигао на рачун, Николићева фирма другој компанији давала позајмице које никада нису враћене.

„Голдцрафт Универсал ЛЛП“ је тако за око годину дана, од октобра 2011. до септембра 2012, са свог рачуна пребацио укупно пола милиона долара на рачун естонске компаније „Еридан ДВЛ“.

И друга Николићева компанија „Корберг ЛЛП“ давала је сумњиве позајмице истој фирми, како је установила полиција.  Од 2007. до 2009. пребацила је више од 1,7 милиона евра компанији „Еридан ДВЛ“, у виду зајма који такође никада није враћен.

Када је све ово сазнала, естонска полиција закључила је да су позајмице „Голдцрафт Универсал ЛЛП“ заправо биле новац намењен за отварање банковног рачуна, као и прикривање стварног корисника и сумњивих трансакција, а Лидметс је данас један од банкара против којих је истрага у току.

Није познато у којој фази је поступак у Грузији. Тамошња полиција није одговорила на питања КРИК-а наводећи да не може да достави информације из истраге.

Власништво фирме „Еридан ДВЛ“ је неко време било скривено иза офшор зоне, а 2013. године је, како је утврдила полиција, њен сувласник постао управо банкар Лидметс који је Николићевој фирми отворио рачун у „Данске“ банци.

Више јавно тужилаштво у Београду је рекло да се против Николића не води поступак у Србији, али да су им се обратиле колеге из Естоније које су тражиле податке о њему, као и да су те податке доставили.

Грузијски истражитељи обратили су се за помоћ и колегама у Украјини јер су их трагови водили тамо.

Запослени „Данске“ банке, који се сада сумњиче за прање новца, ангажовали су агенте који су им у иностранству проналазили потенцијалне клијенте, показала је истрага, а међу државама из којих су ти клијенти долазили била је и Украјина.

Богаћење банкара

Естонски банкари који су под истрагом стицали су богатство док су клијентима помагали да перу новац. Полиција им је запленила имовину вредну 4,5 милиона евра. Један од банкара, Михаил Мурников, осим у Естонији, под истрагом је и у Летонији где је са његовог рачуна заплењено више од два милиона евра. Велико богатство стекао је и Ерик Лидметс. Он је постао власник естонске фирме „Еридан ДВЛ“ која је од Николићевих компанија добијала позајмице које није враћала. Та фирма је купила и реновирала некретнине у Талину, главном граду Естоније. Банкар Јевгениј Агневшчиков је, по напуштању посла у банци, на свој рачун депоновао око 145 хиљада евра у кешу. Са породицом је стекао луксузне аутомобиле, а полиција је у његовом стану пронашла скупоцене сатове и златне плочице из Швајцарске за које полицији није могао да објасни како их је стекао.

Управо је Украјину Николић редовно пословно посећивао док је био запослен у смедеревској „Железари“, како је сам испричао новинарки КРИК-а. Из ове земље се, како каже, вратио 2006. након чега је убрзо отишао у пензију.

Николић, 74-годишњи пензионер, каже да за истрагу први пут чује од новинара. У разговору са новинарком КРИК-а негирао је било какву повезаност са овим фирмама.

„Да сам било шта радио на ту тему не бих сад живео од пензије!“, рекао је. Одбио је да се види са новинарком КРИК-а како би му предочила детаље о компанијама са којима се његово име доводи у везу.

Николић тврди да није био у Естонији 2008. године када је отворен рачун фирме чији је био власник, што потврђују и подаци естонске граничне полиције.

Он, према званичним подацима, у Србији од некретина поседује само један двоипособни стан у Смедереву.

Пишу: Драгана Пећо, Холгер Ронема (ОЦЦРП) 

(КРИК)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер