Kristijan Šmit izneo izveštaj o stanju u BiH pred Savetom bezbednosti UN: BiH prolazi kroz najtežu političku krizu od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995.

Na redovnoj polugodišnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit izneo je svoj najnoviji izveštaj o stanju u zemlji, upozorivši da BiH prolazi kroz najtežu političku krizu od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine.

Ipak, u svom obraćanju naglasio je da „opasnost od rata ne postoji“, čime je pokušao da umiri sve češće strahove građana i međunarodne zajednice.

Šmit je ocenio da je period koji izveštaj pokriva obeležen „značajnim porastom političkih tenzija“, posebno tokom prvog kvartala 2025. godine. „To jeste izuzetna kriza – najdublja od Dejtona – ali još uvek nema naznaka da se radi o bezbednosnoj krizi“, rekao je visoki predstavnik.

On je ukazao na značaj Rezolucije 1031 Saveta bezbednosti UN-a iz decembra 1995. godine, kojom je formalizovana uloga visokog predstavnika, te najavio obeležavanje 30 godina Dejtonskog sporazuma krajem maja ove godine u samom Dejtonu, uz prisustvo zvaničnika iz BiH, Srbije, Hrvatske, NATO-a i međunarodne zajednice.

Dodik i secesionistički narativi

Posebnu pažnju posvetio je delovanju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je nakon presude pred domaćim sudom intenzivirao retoriku o secesiji i preduzeo niz zakonodavnih koraka koji podrivaju ustavni poredak BiH. „Brzina usvajanja entitetskih zakona sugeriše da su ti dokumenti bili unapred pripremljeni. Ustavni sud BiH ih je već oborio, a njihova sadržina je u direktnoj suprotnosti s Dejtonom“, poručio je Šmit.

Takođe je upozorio na tendenciju uvođenja entitetskih zakona koji ulaze u nadležnosti države, što je dodatno destabilizovalo političko okruženje i usporilo proces evropskih integracija.

Govoreći o sveprisutnom strahu među građanima, Šmit je naveo da mu se ljudi sve češće obraćaju pitanjem: „Gospodine Šmite, možete li sprečiti novi rat?“ Njegov odgovor bio je odlučan: „Ne postoji opasnost od rata.“ Ipak, upozorio je da je zapaljiva retorika pojedinih aktera opasna i da destabilizuje društvo.

Šmit je pohvalio zaposlene u državnim institucijama – uključujući i iz Republike Srpske – koji su odbili da sprovode nezakonite naredbe, kao i opozicione partije koje su se otvoreno usprotivile antidejtonskom delovanju.

„Narod u BiH želi da živi zajedno“

U izveštaju je posebno izdvojio konstruktivnu ulogu hrvatske zajednice, istakavši njihovu posvećenost evropskim integracijama i dijalogu. Kao svetli primer naveo je grad Mostar, gde su lokalni lideri uspešno rešavali probleme bez mešanja spolja.

Šmit se osvrnuo i na pitanja vladavine prava i diskriminacije, podsetivši na obavezu sprovođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava, uključujući slučajeve Sejdić-Finci, Komšić i Ljubić. Naglasio je da se sistemska diskriminacija mora hitno rešavati, a ustavne promene prilagoditi evropskim standardima.

„Narod u BiH želi da živi zajedno. Nema podrške za secesiju ili ekstremizam. Međunarodna zajednica mora pomoći ovom narodu i pokazati da nije zaboravljen“, rekao je.

Iako je ekonomija BiH trenutno stabilna, Šmit je upozorio na ozbiljan demografski pad, posebno među mladima. Ukazao je na potrebu za pouzdanijim podacima i većim ulaganjima u zaštitu životne sredine, imajući u vidu učestale prirodne nepogode.

„Dejtonski sporazum ostaje temelj BiH, ali mora se dalje razvijati. Ne smemo ga dovoditi u pitanje“, istakao je.

Visoki predstavnik je pozvao političke lidere da se usredsrede na 14 ključnih prioriteta Evropske komisije i ojačaju funkcionalnost države. „Nijedan pojedinac nije iznad zakona. OHR nikada nije bio zamišljen kao trajna institucija – budućnost BiH leži u njenoj sposobnosti da se oslanja na vlastite institucije i zakone“, zaključio je Šmit.

Incident: Ruski ambasador napustio sednicu

Ubrzo nakon što je Šmit počeo svoje izlaganje, ruski ambasador pri UN-u Vasilij Nebenzja demonstrativno je napustio salu, izražavajući protest zbog prisustva visokog predstavnika.

„Ne priznajem legitimnost Kristijana Šmita kao visokog predstavnika jer ga Savet bezbednosti nikada nije zvanično podržao. On može da bude prisutan samo kao privatno lice. Ne želim da slušam njegove pristrasne stavove“, izjavio je Nebenzja pre nego što je napustio sednicu.

(Nova.rs)