Лаура Ковеши: Европско јавно тужилаштво истражује могућу злоупотребу фондова ЕУ у вези са реконструкцијом железничке станице у Новом Саду, нећемо се бавити истрагом саме несреће

 Европско јавно тужилаштво истражује могућу злоупотребу фондова ЕУ у вези са реконструкцијом железничке станице у Новом Саду, потврдила је у разговору за РТС главна европска тужитељка Лаура Ковеши. Навела је да је реч о зајмовима које је за реконструкцију пруге и станице доделила Европска инвестициона банка. У конкретном случају Србије добили смо притужбу приватног лица и то је био основ да отворимо ову истрагу, рекла је Ковеши наводећи да очекује сарадњу српских власти.

Ковеши наглашава да се Европско јавно тужилаштво неће бавити истрагом саме несреће у којој је живот изгубило 15 људи, већ да је надлежно искључиво за могуће проневере европских фондова. За поступак су надлежни судови у Белгији или Луксембургу, јер је ту седиште потенцијално оштећених институција, наводи Ковеши.  Од тужиластва у Србији очекује сарадњу у достављању информација и доказа.

Потврдили сте да Европско јавно тужилаштво води истрагу о могућим злоупотребама фондова ЕУ везаних за реконструкцију железничке станице у Новом Саду. Због чега сте покренули истрагу и на који начин је Европско тужилаштво за њу надлежно?

Ми смо прво транснационално европско тужилаштво и наша главна надлежност је да истражујемо преваре са новцем ЕУ, и да штитимо њене финансијске интересе. Имамо надлежност у 24  државе чланице Европског тужилаштва, али и у трећим земљама у ситуацији када се користи новац ЕУ и постоји потенцијална штета за било коју од европских институција. То може бити Европска комисија, Европска инвестициона банка или друге институције које финансирају пројекте изван ЕУ. Наша улога је да истражимо како је трошен новац ЕУ, да ли је потрошен правилно, у сврхе за које је додељен и због тога смо отворили истрагу у Србији. Да будем врло јасна, ми не истражујемо саму несрећу у Новом Саду, не истражујемо како су ти млади људи и жртве погинули. То није наша надлежност. Наша надлежност је да видимо да ли је у укупној суми новца која је додељена кроз европски пројекат, било малверзација са новцем ЕУ,  корупције или прања новца у односу на новац ЕУ.

Шта је био конкретан разлог да покренете ову истрагу?

Генерално, истрагу можемо да отворимо ако добијемо дојаву, чак и од приватне стране, или од институције, или по службеној дужности ако у јавном простору видимо да постоји информација која нам даје могућност за истрагу. У конкретном случају Србије добили смо притужбу приватног лица и то је био основ да отворимо ову истрагу. Могу да кажем да, ако било који грађанин Србије има било какву информацију о начину на који се новац ЕУ користи у Србији, може да нам то пошаље, било коју врсту жалбе, путем мејла, на нашем сајту или било којој канцеларији Европског Јавног тузиластва (ЕППО) у 24 земље чланице.

Какву врсту сарадње очекујете од српских власти?

Потребна нам је подршка српских власти као и у било којој истрази. Главна разлика када говоримо о државама чланицама је та што су наши европски делегирани тужиоци уграђени у национални систем, тако да сви они могу да врсе претраге, имају приступ базама података, могу да траже било коју врсту информација. Када је реч о трећој земљи, као што је Србија, морамо да се ослонимо на подршку државних органа. Сви наши захтеви ће ићи Јавном тужилаштву и нашим колегама, српским тужиоцима, и ми морамо да се ослонимо на њихову помоћ.  Видећемо  хоће ли нам помоћи. Могу да кажем да смо 2022. године започели разговор са Јавним тужилаштвом како бисмо потписали радни аранжман који има за циљ унапређење сарадње и успостављање контакт тачака. Послали смо нацрт документа. Још нисмо добили одговор о његовом потписивању. У међувремену морам да кажем да смо послали три захтева у три различита предмета Јавном тужилаштву и у свим тим случајевима са нама су сарађивали српски тужиоци. надам се да ће и у овом случају сарађивати  и доставити све информације и доказе који су нам потребни.

Србија је једина земља кандидат која још нема склопљен радни споразум са вашим тужилаштвом. Због чега?

Не знам разлог зашто још није договорен радни споразум. На њима је да одговоре. Отворени смо за потписивање. Потписали смо са Украјином, Молдавијом, Грузијом, Босном и Херцеговином, са Црном Гором. чекамо и њихов одговор, али можемо да сарађујемо чак и ако немамо овакав радни аранжман

По нашој регулативи обично предмете шаљемо домаћим судовима. На пример, ако водимо истрагу у Немачкој, у Румунији, или Француској, обично се случајеви шаљу националним судовима у тим земљама. У овом случају, с обзиром да је реч о трећој земљи, сматра се да је место оштећења или у Луксембургу или у Белгији, где је седиште европских институција.  То значи да имамо прилику да истражимо овај случај и евентуално га  пошаљемо суду у овим земљама.

На основу вашег искуства борбе против корупције у Румунији, и сада  у Европском јавном тужилаштву, шта је по вама кључ за ефикасну борбу против корупције у једном друштву?

Ако говоримо из угла тужиоца, само професионалним и ефикасним радом стичете поверење грађана, а то је основна сврха сваког тужилаштва у свету, да стекнете поверење грађана. Не постоји магична формула за борбу против корупције, као ни идеалан систем или идеалан правни оквир за борбу против корупције. Не ради се о ресурсима, ни о томе шта вам треба, него о томе како се борите. Како се борите. Потребна вам је храброст, одлучност, потребна вам је воља за ову борбу. Није лако, али када је у питању корупција, оно што видим као позитиван знак у Србији, јесте менталитет људи. На основу свог досадашњег искуства могу вам рећи да је грађанима јако тешко објаснити како корупција утиче на њихове животе.

Ако неко украде ваш  новац, осећате да немате новца. Ако вас неко удари, осећате бол.Али ако градоначелник, или ако министар узме мито, осећате ли нешто? Први инстинкт је рећи не. Али видимо како корупција, посебно системска, може утицати на наш свакодневни живот.  Пример из рада Европског тужилаштва је случај са несрећом Темпи у Грчкој. Био је то велики европски пројекат, доста новца је издвојено за поправку железничких станица и пруга. Да је пројекат  реализован на време и на прави начин, ова трагична несрећа, несрећа која се догодила у Темпију, могла би се избећи. А то је начин на који корупција или финансијски криминал могу чак и да убију.

Ако грађани Србије дижу глас против корупције,  то је веома позитиван знак, јер грађани  схватају колико је то озбиљно и реаговали су. Ако они желе да живе у чистој земљи, и боре се за то, мислим да је то најважнији развој који можете имати у некој земљи.

Европско јавно тужилаштво је релативно нова институција, делује нешто више од четири године. Да ли је оправдало сврху постојања?

Рекла бих да има доста достигнућа из перспективе Европског јавног тужилаштва. Не ради се само о томе да смо открили континуитет криминала и злоупотреба ЕУ новца уз висину штете која је већа него што су сви очекивали. Не реч ни о томе да имамо више од 2.600 истрага сваке године. Само прошле године смо преко судова наложили заплену више од 2 милијарде евра.  Али верујем да је оно што је Европско тужилаштво постигло, управо оно оно о чему сам говорила - поверење грађана у наш рад. То не можете стећи без озбиљности, професионалности, храбрости. Поверење грађана је критеријум да ли сте ефикасни. Видимо да је сваке године све већи број жалби и притужби које добијамо од приватних лица и грађана.

(РТС)