Mađarska nije poslušala MMF i EU i odbila zahtev da još "stegne kaiš"

Vlada Mađarske nije poslušala MMF i Evropsku uniju i odbila je zahtev da još "stegne kaiš". U Budimpešti kažu da sopstvenim snagama hoće da ožive privredu, jer međunarodni kreditori nemaju efikasnu terapiju.

Za razliku od rumunske vlade, koja je poslušala MMF i Evropsku uniju i primenila stroge mere štednje, mađarska vlada odbila je zahtev da još "stegne kaiš".

Izjave Mihalja Varge i Atile Rojaša

U Budimpešti kažu da sopstvenim snagama hoće da ožive privredu, jer međunarodni kreditori nemaju efikasnu terapiju. Opozicija optužuje vladu za ekonomski avanturizam, jer se odriče finansijske sigurnosti, iako ima ogromni javni dug.

Analitičati kažu da "ne" iz Budimpešte izbija MMF-u i Evropskoj uniji adute kada postavljaju stroge zahteve pred druge zemlje.

Mađarska vlada odlučila je da više ne "guta pilule" MMF-a, o kome njegov generalni direktor Dominik Štros Kan govori kao o "lekaru za bolesne ekonomije, koji ponekad prepisuje i gorke lekove".

Ugovor o kreditu od 20 milijardi evra, koji je pre dve godine spasao Mađarsku bankrota, ističe u oktobru, a da nije do kraja iskorišćen. Budimpešta se odlučila za sopstveni ekonomski program. U kabinetu premijera Viktora Orbana to zovu i patriotskom ekonomskom politikom.

"Želimo da vratimo ekonomski suverenitet i sami donosimo odluke. Hoćemo da stanovništvo razume da privreda raste zahvaljujući odlukama vlade, a ne od kredita iz inostranstva", rekao je državni sekretar u vladi Mađarske Mihalj Varga.

Iako su zamrznute plate u javnom sektoru, smanjene penzije i povećani porezi, međunarodni kreditori tražili su da se još štedi, jer je uslov da se budžetski manjak smanji na 3,8 odsto.

Procenjuje se da je on, za sada, 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Javni dug je najveći među centralnoevropskim zemljama, 78,3 odsto, a nezaposlenost 10,8 odsto.

Vladi se zamera i to što je uvela novi porez bankama, koji treba da joj donese oko 700 miliona evra. Kažu, porez ugrožava ekonomski rast, što i Budimpešta navodi kao najveći problem. Čak ni u poljoprivredi, ne ide sve kako treba.

Predsednik Poljoprivredne komore Mađarske Atila Rojaš rekao je da su strani lanci supermarketa preplavili mađarsko tržište jeftinim proizvodima, koji se mnogo bolje reklamiraju od domaćih proizvoda.

"Prema propisima Evropske unije, ne možemo da zahtevamo od njih da prodaju isključivo naše proizvode. Jedino što smo uspeli da uradimo da bismo izbegli da mađarski proizvođači budu uništeni jeste to što smo progurali zakon koji ih obavezuje da na policama imaju bar 30 odsto domaćih proizvoda", rekao je Rojaš.

Mađarska ima problema i sa prezaduženošću građana. Prema nekim procenama, 700.000 Mađara više nije u stanju da plaća rate, pa je početkom juna zabranjeno davanje kredita u devizama.