среда, 01. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марина Абрамовић предложена за академика. САНУ ће одлуку о пријему нових чланова донети на изборној скупштини 7. новембра
Хроника

Марина Абрамовић предложена за академика. САНУ ће одлуку о пријему нових чланова донети на изборној скупштини 7. новембра

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 05. април 2024.

Чувена уметница перформанса српског порекла, коју прати имиџ сатанисткиње и жене која подржава педофилију, Марина Абрамовић, могла би да постане српски академик. Њу је, наиме, како преносе "Вечерње новости" за члана Српске академије наука и уметности предложио академик, вајар Мрђан Бајић.

Уколико би Абрамовићева постала чланица САНУ, био би то први случај да у једну од најзначајнијих српских институција уђе уметник перформанса. Перформанс је, наиме, како "Новости" подсећају, често оспораван као уметност због тога што се током извођења у њему користи боди арт, покрет, мимика, гест, на чему посебно инсистира и Марина Абрамовић.

Осим контроверзне уметнице на списку предложених имена за Одељење уметности налази се и диригент Дејан Савић који је био управник Народног позоришта, директор Опере, а 2022. године добио је Национално признање за изузетан допринос и заслуге у култури државе, да би 2020. био именован за саветника за културу председника Републике.

На списку предлога за Одељење за језик и књижевност између осталих су и писци Милисав Савић, Владан Матијевић, песник Мирослав Максимовић, професорка Филолошког факултета Зорица Несторовић…

За Одељење друштвених наука предложена су чак 34 имена, међу њима и социолог Слободан Антонић, психолог Иван Ивић, политиколог Драгана Митровић… Одељење за историју могло би да буде употпуњено са неким од десет предложених кандидата међу којима су Милош Ковић, Александар Растовић, Петар Крестић, Љубомирка Кркљуш…

За свих осам одељења Академије дугачки су спискови предложених чланова, али би они тек требало да прођу озбиљну "тријажу" на одељењима, како би само неколицина именованих била и званично кандидована за академике о којима ће се гласати на изборној скупштини 7. новембра.

Право да предлажу кандидате имају одељења и одбори САНУ, сенати универзитета, научно-наставна већа факултета, научна већа института, органи управљања научних друштава и удружења уметника.

У наредном периоду академици са матичних одељења "претрешће" предложена имена и саставити коначну листу кандидата.

Кандидат за академика биће онај ко на тајном гласању добије подршку већине присутних чланова неког одељења. Шансу да прође даље на одељењима има троје или четворо предложених, а мало кад то буде више.

Ко ће ући међу "бесмртнике" одлучиваће се на изборној скупштини 7. новембра.

(РТ Балкан)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер