Марко Ђурић: Србија ће до 2027. бити спремна да постане пуноправна чланица ЕУ. Нова Европска комисија мора да донесе пажљиву и мудру одлуку о томе како намерава да приступи дијалогу Београда и Приштине

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је приоритет у спољној политици нове владе консолидација постојећих односа и изградња нових, на свим меридијанима и оценио да ће до 2027. Србија бити спремна да постане пуноправна чланица Европске уније.

„Наше стратешко позиционирање и пут којим идемо јесте пуноправно чланство у Европској унији. Србија ће до 2027. године завршити све суштинске реформе, политичке, институционалне, економске и правне. И биће спремна да постане део европске породице“, рекао је Марко Ђурић у интервјуу италијанској агенцији Нова.

Упозорио је, међутим, да пуноправно чланство такође подразумева „потпун и једнак приступ изборним правима и процесима доношења одлука“, као и заједничке дужности и одговорности.

„Другим речима, нисмо вољни да будемо европски Порторико“, додао је Ђурић у данас објављеном интервјуу.

Ђурић је рекао и да је Србија пажљиво пратила резултате избора у ЕУ и да је нови састав Европског парламента „свакако прилика за изградњу нове мреже пријатеља“.

„Очигледно је да је било много људи који политички нису били слични нама у претходном сазиву. Сада желимо да искористимо потенцијал нових околности и активно наставимо са изградњом односа“, рекао је и изразио наду да ће се процес проширења на Западни Балкан вратити у центар пажње европских институција.

Ђурић је оценио да од чланства у ЕУ неће имати корисити само Србија.

„Сама Унија ће ојачати, јер ће имати додатну економију, стабилну и брзо растућу економију, али и стратешку позицију коју наша земља заузима у југоисточном квадранту Европе“, рекао је.

Представљајући га као новог шефа дипломатије, агенција Нова пише да се Ђурићев програмски манифест може сумирати речима – следити стратешке циљеве уз поштовање темељних националних интереса и разбити наслеђене предрасуде из деведесетих година како би се Србија приказала онаквом каква је данас.

„Желимо да представљамо Србију као земљу будућности, перспективе, нових технологија, са стабилном економијом која наставља да расте. Као земљу способну да буде солидан партнер у свим секторима и која је посвећена миру, стабилности и поштовању међународног права“, рекао је Ђурић.

Он је додао је слика коју су о Србији створиле деведесете године прошлог века више не постоји.

„Морамо да елиминишемо предрасуде наслеђене из прошлости и да покажемо нашу земљу каква је данас“, навео је.

Указао је и да се „Србија може похвалити пријатељствима која датирају још из времена Покрета несврстаних, са земљама Азије, Африке и Латинске Америке“ ; што ће, додао је, бити снажан допринос и за ЕУ.

Али управо нека од „историјских пријатељстава“ Србије тренутно представљају тачку трвења између Београда и Брисела, указује Нова и додаје да према оценама многих посматрача одбијање увођења санкција Русији прети да успори процес европских интеграција.

Ђурић одговара подсећајући да је Србија од почетка рата у Украјини гласала за све резолуције УН у корист територијалног интегритета Кијева.

„Србија је посвећена миру и прекиду ватре. Покушавамо да изразимо солидарност са украјинским народом: добро разумемо њихову патњу, јер смо и ми, 90-их година прошлог века, морали да се суочимо са тешким временима. Желео бих да истакнем да 93 одсто све помоћи која се са Западног Балкана шаље Украјини долази из Србије. Украјина је за нас пријатељска земља, која поштује наш територијални интегритет и наш национални суверенитет“, подвукао је али и додао да зог својих специфичности по овом питању Србија нема исту спољну политику као земље чланице ЕУ.

„Србија се може похвалити традиционално добрим и пријатељским односима са обе земље укључене у сукоб. Русија не само да није признала једнострано проглашену независност Косова, већ подржава став Србије по неколико других питања. Србија ће искористити сваку прилику да позове на мир, надајући се да ће се оружани сукоб што пре окончати“, рекао је Ђурић.

„Наставити дијалог“

Када је реч о Косову, Ђурић је рекао да је неопходно наставити дијалог уз посредовање ЕУ, али и да нова Комисија „мора да донесе пажљиву и мудру одлуку“ о томе како намерава да у будућности приступи дијалогу Београда и Приштине.

„Треба да одлуче да ли ће то директно водити неко као (нова висока представница за спољну и безбедносну политику ЕУ) Каја Калас, или ће бити именован нови специјални представник који има стварну подршку и снажан мандат чланица“, рекао је.

(Бета)