Марко Шелић Марчело: Ако им ово прође, озваничили смо да смо земља под окупацијом мафије и да свако ко није део мафије нема никаква права

"Кувају нас као жабу а да то не приметимо, и то је процес који је баш одмакао. Ово што се сада дешава је линија после које више ништа неће бити исто. Ако им ово прође, бојим се да смо озваничили да смо земља под окупацијом мафије и свако ко није део мафије нема никаква права. И пошто границе нису затворене, свако коме се не допада, може да оде, и то нам власт поручује и сада и све време", каже Марко Шелић Марчело, музичар и писац.

„Моја другарица из бенда Нена је у време трагедије била у Новом Саду и враћала се возом. И она је исто могла бити испод надстрешнице. Када помислим на све то останем без речи, безречица ме ухвати иако су речи мој посао. И све што се после тога десило, да нико због трагедије није ухапшен, а да је 14 људи ухапшено јер су изашли на улицу због чињенице да нико од криваца није ухапшен, говори да нешто мора да се уради. Свако од нас мора да учини шта год може да ситуација не остане оваква“, каже Марко Шелић Марчело, музичар и писац у разговору са Браниславом Шовљанским у емисији 360 степени.

На питање зашто власт стално говори да људи који протестују желе „њихове главе“, Марчело објашњава:

„Не знам зашто би ико пожелео њихове главе јер то што се у њима налази, мислим на људскост а не на естетски елемент, па то нико од нас не би пожелео. Говоре да желимо њихове главе, нико то не жели и ова ситуација сада није ништа ново, то је само логични наставак онога што се до сада дешавало.“

Коментаришући нападе на опозицију, Марчело каже да је у Србији велики медијски мрак и да неке реакције разуме, али да постоје ствари које га више брину.

„Медијски мрак је у Србији па ме не чуди да постоје људи који нису видели или чули шта се десило, да постоји нека опозиција, то ми јасно, али ме највише онеспокојава да немају реакцију на оно што сваког дана виде. А то је ова власт и њен главни експонент. Јер где год да људи живе и каквим год животом да живе сигурно су се срели с неким ко представља ову власт и ко је надобудан, дрзак, неко ко га је слагао, није можда провалио први пут да га је слагао али провалиш кад те 20. пут слаже. Та немогућност, да упркос томе да нам такви људи стоје пред носом и да се то види на свим медијима, да народ то не препознаје и не препознаје о чему се ради, то ме највише поражава. И када пропаганду упоређујемо с Гебелсом, мислим да је то речено претерано олако јер форе на које ми наседамо су шибицарске, детиње и то ме онеспокојава“, наводи уметник.

Реконструкцијиа истине?

Коментаришући рад тужилаштва у случају пада надстрешнице у Новом Саду Марчело каже:

„Делује ми да се тужиоци баве реконструкцијом истине и здравог разума и зато очекују од нас да поверујемо да ствари које има у папирима, јер је неко све потписивао на неке папире, изискује некакав детективски сценарио. Већ у томе се види нешто што морам назвати спрдњом. То су форе надобудног безобразног детета које сматра да са друге стране седи мајмун“, каже он и додаје да ћемо све оно што се крије иза кулиса свих афера сазнати тек када падне ова власт.

„Зато морамо да смислмо како да их натерамо да кажу шта раде, а да не улетимо у клопку њихових метода, насилности. У свету фикције, кад се бориш против зла, ти не смеш да предузимаш исте методе јер ћеш се поистоветити са злом. Ми имамо противника који се служи чиме год хоће. Може да се слика на гробљу и да каже како је велики човек. Није лако смислити шта радити, али с друге стране, и критика опозицији је оправдана. Они су на таквом месту, посланици су, и људи имају право да их критикују“, сматра Марчело.

Он каже да је један од начина његове борбе и излазак на све протесте широм Србије.

„Скуп у Новом Саду је био достојанствен, дошло је много света видно тужног, љутог, бесног. Било је људи који су били убачени, али је било и људи који нису а имали су потребу да посегну за каменицом. Један момак који има око 25 година је шутирао излог, и када су га питали зашто то ради, рекао је да је бесан. На питање зашто носи маску рекао је да га не би ухапсили. И то што је рекао је тачно. За разлику од Новог Сада скуп у Београду је био претерано миран. Мислим на то, да се протест свео на рециклажу онога што смо видели раније. Не говорим да су људи требали нешто да разбијају, далеко од тога. Али мислим на мирне блокаде, то се ради свуда у свету. Људи поседају, покушају да спрече оне које раде или не раде дођу на посао. Шетња и говори, иако су говорници били сјајни али су говори одавно постали писање састава. Сада је касно је за то. Ако неко жели да говори то треба да буде један, а нека свако од њих дода по једну реченицу. Следећи који стаје и говори говорницу треба да нам каже шта је следећи корак. Ко жели да преузме ту улогу мора то да уради што пре“, сматра Марчело.

Он истиче и да је на протесту у Новом Саду било много младог света и да то говори да млади нису тако успавани као што се често мисли.

„Већина ухапшених су млади и власт је свесна да то није добра слика и дају све од себе да то не дође до широких народних маса. То је још једно играње ватром у колосалном игрању ватром које нам власт приређује. И догодиће се да власт младе јако наљути“.

„Кувају нас као жабу“

Све што се дешава у Србији данас је заправо процес и није се ништа десило одједном, сматра уметник.

„Кувају нас као жабу, а да то не приметимо. И то је процес који је баш одмакао. Ово што се сада дешава је линија коју ако пређу ништа више неће бити исто. Ако им ово прође бојим се да смо озваничили да смо земља под окупацијом мафије и свако ко није део мафије нема никаква права. Пошто границе нису затворене свако коме се не допада може да оде. То нам поручују и то нам поручују све време. Ако држе Јешића и Рељу у затвору, а на снимку се види шта се десило, то је сада нешто ново“, објашњава Марчело и каже да ако дозволимо да се полиција не легитимише онда више ништа нема смисла, а не само вредност наших живота.

Као још једну од веома поражавајућих ствари наводи да постоји огромна количина поткупљивих људи, способних да, како каже, терају лаж до бескраја.

„То је тешко схватити. Власт се нада да је до те мере  могуће убити људе у појам и направити матрикс стварност а ла Северана Кореја. До те мере одсећи људе од света да када им кажу – не постоји ништа лепше у Европи него ово код нас, људи одговоре – јесте. И то постигну тако што су их спречили да икада у животу оду да виде нешто, па да онда знају како је“, наводи Марчело.

„Семафор без зеленог светла“

Марчело каже да је избацивање зеленог светла на семафору на кружном току испред Бранковог моста илустрација живота у Србији.

„Избацивање зеленог светла је илустрација оног што живимо. Трудим се да оним што радим покренем људе, нечим што нису трагедије али ми се чини да и када се десе никад не идемо до краја. Али то не сме да нас поколоба да наставимо да се трудимо.

„Нојева барка“ и дефетизам

Говорећи о свом албуму „Нојева барка“ Марчело је навео да је у питању врста романа и стиху.

„Готово дневнички мјузикл. Обухвата период од 2019. до 20121 и то је период када је мене и људе око мене укватио дефетизам. Дефетизам не треба ширити, али су га сви пре или касније осетили. И да нису дозволили да то осећање уђе на њих на тренутак никада га не би савладали. Ми смо хтели да кроз песме прођемо пут од опозива себе, да испричамо причу, до нове наде и да поручимо да се од борбе не одустаје“, каже Марко Шелић Марчело, музичар и писац.

Како се ових дана деца успављују?

Марчело се присетио и једног наизглед обичног тренутка у свом животу, за који је показало да је био веома значајан.

„Имао сам другарицу која је живела у мојој згради, с мужем, и имали су бебца којег сам понекад чувао. И ухватио сам себе, у једном ужасном тренутку, да сам помислио – не умеш да срочиш успаванку за дете јер не верујеш да је ово свет добро место. И онда сам се запитао како се ових дана деца успављују? И онда ми прође кроз главу – мирно спавај малени неће још да свиће, ниси ти за ништа крив али бићеш. У том тренутку се беба само насмејала и то је мени било разоружавајуће. То је био тај обрт. Помислио сам, то су та деца која ће живети после нас. Можда ми нисмо имали срећу и нисмо криви јер смо наследили лошу земљу, али ако ми оставимо лошу земљу тој деци ми ћемо бићемо криви и то ће бити не само наш пораз али и наш. Знате, овде ће неко живети после нас“, истакао је Марчело.

На питање како се борити против тога што све брзо заборављамо, а кратко памтимо Марчело каже:

„Кад смо били школарци говорили су нам да обнављамо градиво да не би заборавили. Људи који имају јавни простор, на нама је да понављамо да теме не потону. Када им понављамо хеликоптер, Савамала, наплатна рампа, када набрајамо све афере, када им понављамо јер ако им не понављамо затрпаће нас неким новим. И зато нам је дужност да стално то понављамо. И не само због људи којих више нема и који су погинули, већ морамо говорити и понављати због људи који су ‘затоврени'“, објашњава он.

У времену у којем живимо сваки уметник, сматра Марчело, који није на улицама „маши поенту“.

„Моја улога у друштву је да будем с људима, на улици, а не само да напишем колумну. Колико год ја веровао у уметност постоје ситуације када мораш да реагујеш и као особа. И то мора бити продужетак твоје уметности. Не сме уметност да се сведе на то да ти, као уметник, седиш безбедно на облаку и само примећујеш шта се дешава доле на земљи. И ми живимо ту на земљи, ходамо истим улилцама и свако од нас је могао бити испод те надстрешнице“, рекао је каже Марко Шелић Марчело, музичар и писац.

(Н1)