уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Михаил Галузин: Сукоб у Украјини могао би бити решен ако би се Кијев поново посветио свом неутралном статусу, одбио улазак у НАТО и ЕУ, признао нове територијалне реалности и прогласио руски језик државним
Хроника

Михаил Галузин: Сукоб у Украјини могао би бити решен ако би се Кијев поново посветио свом неутралном статусу, одбио улазак у НАТО и ЕУ, признао нове територијалне реалности и прогласио руски језик државним

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 27. мај 2023.

Кијев би требало да искључи улазак у НАТО и ЕУ и да поштује права мањина, изјавио је заменик министра спољних послова.

Сукоб у Украјини могао би бити решен ако би се Кијев поново посветио свом неутралном статусу, признао „нове територијалне реалности“ и прогласио руски језик државним, изјавио је заменик руског министра спољних послова Михаил Галузин у интервјуу објављеном у суботу.

У разговору за новинску агенцију ТАСС, дипломата је изјавио да је Москва „уверена да ће мировно решење бити могуће само ако украјинске оружане снаге прекину непријатељства и зауставе западне испоруке оружја”.

Он је такође нагласио да Украјина, да би постигла трајни мир, „мора да се врати у неутрални статус“ и „одбије да се придружи НАТО-у и ЕУ“, додајући да Кијев треба да призна „нове територијалне реалности“ које су се појавиле након што су људи искористили своје право на самоопредељење. Дипломата је мислио на четири бивша украјинска региона који су прошле јесени великом већином гласали за придруживање Русији на јавним референдумима, као и на Крим.

Галузин је истакао да је још један кључни елемент било каквог мировног решења посвећеност Кијева поштовању права руског говорног становништва у земљи и других мањина.

„Руски језик треба означити као државни језик на законодавном нивоу. Неопходно је обезбедити да се у Украјини поштују основна људска права, укључујући слободу вероисповести“, нагласио је он.

У суботу је Михаил Подољак, помоћник украјинског председника Володимира Зеленског, одбацио услове Москве, издавши листу захтева Кијева. То укључује тренутно повлачење свих руских трупа са територије коју Кијев тврди као своју, „изручење ратних злочинаца“, стварање „тампон зоне“ на руској територији, као и „добровољно одрицање од руске имовине заплењене у другим земљама у корист Украјине”.

Раније ове недеље, прес-секретар Кремља Дмитриј Песков изјавио је да, иако Москва не жели замрзавање украјинског сукоба, још не постоје предуслови за мировно решење, истичући да је Кијев забранио било какве разговоре са актуелним руским руководством.

(Восток)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер