Mihailo Medenica: Lako je biti dušmanin Srbinov. Srbin zaboravi ko su mu dušmani!

Strašno je koliko smo ogrezli u zaborav!

Čini se kao da ništa osim njega i nemamo.

Ljubomorno čuvamo zaborav od zaborava.

Neumorno, da slučajno šta ne zaboravimo da zaboravimo.

Setimo se samo onoga što treba da zaboravimo,

pa požurimo da se ne sećamo…

Zaboravi i praštaj!

Zaboravismo šta treba da oprostimo.

Praštamo sve i svakome da nekoga i nešto ne zaboravimo.

Lako je biti dušman Srbinov - Srbin zaboravi ko su mu dušmani!

Blago dušmanima - oni pamte da mi zaboravljamo.

U znanim jamama neznane kosti.

Ko paprat nikli nad njima, ko telad zagledani u bezdan,

da ako nešto rekne..?

Kuku kostima- oni znaju ko smo…

Da ako hoće da nam oproste i zaborave, pa da smo jednako.

Ko da živi s tolikim sećanjima, aman?!

Oslepesmo zagledani u budućnost.

Da nam je progledati u prošlosti ali šta je prošlost kad sve zaboraviš?

Sve se premetne u prošlost u kojoj prošlosti nema.

Živimo tuđa sećanja.

Živuljamo.

Valjamo koliko nam odrede da valjamo.

Valjamo i manje od toga ako treba, samo da nikog ne uvredimo što valjamo!

Slavimo podvige moleći se da nam ne zapadnu.

Slavimo stradalnike plašeći se postradanja.

Pevamo junaštvu preklinjući da niko o nama ne zapeva.

Najbolje nek nas zaboravne zaborave, mi već jesmo.

Zaboravih zašto sam ovo i pisao.

Teško li je pamtiti, lakše je nek nam se ponovi pa ćemo znati šta da zaboravimo.

Blago našim krvnicima - njihovo je samo da čekaju, zaboravićemo- zapamtili su!

Kuku mrtvima sa nama…

Malo je jama, vrtača, potoka, vešalnih gora koliko mi možemo da zaboravimo.

Lakše je tako, slepi u jurišu na budućnost tuđim nogama…

Ne ponavlja se nama prošlost no mi njoj.

Dosadismo joj, vala, vazda ko skitnice na pragu s istim pitanjem: „Izvinite, mi zaboravili…“

Noževi i jame pamte - vratovi zaboraviše.

Budućnost je lepa kad je slepa.

Divno je praštati.

Valjda zato lako i oprostismo sebi zaborave.

Valja nam ih čuvati da se ne zametne šta da zapamtimo.

Blago srpskom dušmaninu - vazda u čelu trpeze, blažen, pamti da Srbin zaboravlja.

Prvome mu nazdravimo, njegovo je samo da malo sačeka…

Zaboravićemo, to sam upamtio.

(Dva u jedan)