Хроника | |||
Здравко Понош: Вучић је после дебакла са Бањском натеран да клечи на кукурузу, иако је све задатке ЕУ у вези са Косовом решио и пре рока |
четвртак, 29. август 2024. | |
Тај план о нормализацији односа Београда и Приштине се при порађању звао немачко-француски. Од момента кад су га партнери Александар Вучић и Аљбин Курти прихватили, Европљани га зову европским, а било би примерено да се зове Вучић-Курти план – каже за Данас Здравко Понош, народни посланик и председник странке Србија центар (СРЦЕ). Он је за Данас коментарисао могућност да су европски лидери попут Олафа Шолца и Емануела Макрона задовољни начином на који се Александар Вучић у последњих пар месеци односи у вези са реализацијом француско-немачког плана, који је усмено прихваћен 27. фебруара 2023. године, те да због тога приликом посета ни у најавама више нема тог проблема.
– Вучић је мање-више испунио своје обавезе по том плану. Вучић поштује план који јавно не признаје, за разлику од Куртија који га признаје, али га не поштује. Понижава Вучића захтевом да потпише да ће да уради оно што је већ урадио. За то време Курти дневно мења стање на терену гурајући ствари ка апсурду у коме се траже нека права за Србе које ће он у међувремену да протера. То сви виде. И Вучић и међународни посредници – каже саговорник Данаса. Спољни играчи прећутно прихватају тезу – нема Срба, нема ни проблема, додаје. – И њима и Куртију треба да на Косову остане толико Срба да је таман за показивање. Као у резервату. Вучић је после дебакла са Бањском натеран да клечи на кукурузу иако је све задатке решио и пре рока. Косово му од тада није више употребљива валута за ценкање са западњацима око стања демократије у Србији. Ту валуту је потрошио, а и њих не интересује та тема ко некад. Снашао се Вучић па је најпре куповао наклоност са испорукама артиљеријске муниције Украјини. Међутим, то се углавном књижи на његов конто код Американаца. Код Европљана баш и не толико – истиче Понош. Како каже, сад је нашао бољу валуту на коју се европљанима цакле очи.
– И њима и њему сада је литијум срце Србије. Није то више Косово. Додуше то са литијумом не иде тако лако како су се надали. Сада му је једина корист то што је са литијумским темом маскирао, на неко време, оно што је урадио са Косовом. Шолцу је литијум из Јадра јако важан за посрнулу немачку аутомобилску индустрију и последице енергетских потреса које немачка плаћа за остварење америчких интереса у Украјини. Толико му је стало да дође на то руковање и сликање са Вучићем у Београд – објашњава даље. Понош напомиње да је то толико “да трпи непријатна питања и о том руковању и о еколошким последицама по грађане Србије од рударења литијума у Србији за потребе немачке зелене транзије”. – Ипак су то много мање непријатна питања него она на која би морао да одговара кад би то радио у Немачкој. Макрон је одавно регистровао да у Вучићу има муштерију са трговачким манирима богатих заливских владара склоних алкохолу. Купује да би комшијама показивао шта све има боље и веће од њих и да би се дружио са продавцем и код куће показивао слике са дружења. За сада су срећно и задовољни и Макрон и Вучић. Докле ће, не зна се – сматра Здравко Понош. На тему рафала, каже, “паде ми на памет она сага кад је Путин куповао од Француске ратне бродове”. – Дао паре, два Мистрала беху завршена и спремна за испоруку, а онда 2014. Вашингтон „сугерише“ Паризу да би тај велики посао требало обуставити. Французи се мало мрштили, па лепо Путину вратили паре, а Мистрале уваљали Египту. Није све у парама. Нешто је и у геоплотици – закључује Здравко Понош. (Данас) |