Михаило Меденица: Србин је отхранио своје крвнике, ту опроста нема!

 Ви ћете, несоји, да судите мојима?

А, којима?

Оној муци живој што тиња над гробом, ако га нађе?

Мртвима што су још превише живи за Србина?

Осудите српска села што су тако подмукло горела!

Данима, бесни пламени су зорно дивљали без имало стида, да сви виде кад Срби славе дане безглаве…

Да звери не могу тренути, да одморе шаке и чакије, да почине напаћено бездушје…

Осудите мрско Србље што је вриском мучило звери!

Што ни преклани нису ћутали, што су именом знали своје крвнике, што су им првима о славама наздрављали, а ни ћутати преклани нису знали…

Попишите све мучене Српкињице што су повађеним очима гледале док им силују кћери.

Што су ридале и молиле. Дозивале децу да им се распорених гркљана јаве…

Не заборавите оне натакнуте на кочеве, синове и очеве, једне крај других урлика гласних и дугих.

Зинат, само да уморе крвнике док им деру кожу…

Судите Србину на ножу којим је секао погачу да дарује кољача!

Судите што је дозивао Бога само да наљути звер што га је распарала да ода Бога…

И, не заборавите Србинов грех: сваку је звер знао, ишао му је на мобе, позивао на крштења и сватове, постељио ако кад у глуву ноћ наиђе…

Србин је отхранио своје крвнике, ту опроста нема!

Радовао се кад су се замомчиле звери.

Заборавио да су их ђедови у колевци даровали чакијама и крвавим шакама.

И аманетом да Србин не прерасте незнани очев гроб…

Записујте у те резолуције, ево диктирам да вам лакше буде: Залазје, Сасе, Братунац, Кравица, Каменица…

Требало је сатрти толика села, нису звери имале дан предаха.

Попишите све оне шуме што више не листају од повешаног Србља!

Јаме у које ни кост више не може да стане!

Њиве што не рађају од онолико крви и изворе што још крвоточе.

Забележите да је народ којег нема починио „геноцид“, и судите!

Судите црквиштима, олтарима, псалтирима, преславама, Божићима, Васкрсима, сватовима, нарикачама…судите Србину што није стигао да остари и старцу што се распет о вериге подмладио…

Судите, ви без образа и части, народу којег због образа и части више нема!

Нема га тамо где звери крвавих руку запомажу над својом муком!

Где год ми Србину суде- Србина нема!

Док препродају и распродају гробове, патњу и бол- Србину мом гроба нема!

И мртав је превише жив- због тога је Србин довека крив!

(Два у један)