Milan Dinić: Prema podacima Lekarske komore Srbije, od početka pandemije koronavirusa preminuo ukupno 71 lekar

 Predsednik Lekarske komore Srbije Milan Dinić izjavio je da je u Srbiji, prema evidenciji kojom raspolaže ta organizacija, od početka pandemije koronavirusa preminuo ukupno 71 lekar. "Trudimo se da imamo što ažurnije podatke, u tome nam pomažu regionalne komore sa terena", rekao je Dinić i dodao da Komora svaki dan ažurira podatke, koji su sigurni i provereni.

Na pitanje N1 da li Komora ima preciznije podatke od broju preminulih lekara, pošto ministar Zlatibor Lončar kaže da ih je 14 iz kovid zona, a Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije navodi da ih je više od 100, Dinić je naveo da Lekarska komora ima u evidenciji 71 preminulog lekara i da su u pitanju sve kolege lekari koji su preminuli od kovida, bez obzira na to da li imaju 30 ili 90 godina.

Upitan kakav je stav komore o pravima lekara pošto se žale zbog neravnopravnog upućivanja na rad u kovid bolnice, on ističe da nema takve inicijative u Lekarskoj komori, ali da je sigurno ako bilo ko pretpostavlja da postoji neravnopravnost i to prijavi, komora i to pitanje razmotiriti.

„Mislim da bi trebali svi da budemo ponosni na lekare kako su se poneli tokom više od godinu dana epidemije. Teret je podnela cela lekarska profesija ali je jasno da on ne može biti jednak“, rekao je Dinić i dodao da su najizloženiji u epidemiji bili pulmolozi, anesteziolozi i infektolozi.

Dinić je rekao i da je Sudu časti stiglo desetak prijava protiv lekara koji negativno ili dvosmisleno govore o vakcinaciji.

„U ovom trenutku postoji do 10 prijava, nešto sudu časti, nešto Etičkom odboru. Lekarska komora otvorila je procese i oni će biti završeni u zakonskom roku“, istakao je Dinić i dodao da je po zakonu o opštem upravnom postupku taj rok do dve godine.

Upitan zbog čega toliko dugo traju procesi, on kaže da postoji više razloga. Naglašava da zbog vanrednog stanja i epidemiološke situacije lekari nisu bili u kapacitetu da rade, pošto su lekari koji su u Sudu časti radno angažovani i u kovidu. Sa druge strane, kako kaže, ima i proceduralnih stvari kao što su pravo na žalbu, pravo da se neko pojavi ili ne pojavi, a data su i zakonska prava za obe strane u postupku i to pravo neki koriste ne bi li razvukli ceo proces.

Na pitanje da li je među tim predmetima i doktorka Jovana Stojković zbog koje je intervenisala policija, Dinić kaže da nema mogućnost da govori o konkretnim predmetima jer postoje ograničenja vezana za predmete po kojima postupa Sud časti. Dodaje i da je taj slučaj jeste predmet za civilni sud jer u Komori sude po etičkom kodesku, a sve što ulazi u Krivični zakonik je predmet delovanja civilnih sudova.

Upitan da li Lekarska komora može sama da pokrene neki postupak, on navodi da u ovom trenutku i po pravilniku treba da bude podneta prijava od strane porodice pacijenta ili kolega. Postupak može da pokrene i komora ali to podrazumeva sastanak kolektivnog organa, a on, po statutu, ne može da bude održan online.

„Ako bi bilo koji organ komore delovao, bio bi sazvan suprotno statutu“, rekao je Dinić.

I u slučaju dr Branimira Nestorovića, protiv kog je pred komorom pokrenula postupak organizacija Ujedinjeni protiv kovida, komora ne može još da odlučuje, kaže Dinić. „Sitaucija je prosta i jednostavna – u ovom trenutku imamo zabranu okupljanja više od pet ljudi, a Etički odbor ima 15 članova, za kvorum ih je potrebno osam“, objasnio je Dinić.

Kaže da, dok se ne promeni uredba vlade o okupljanjima, oni ne mogu da se sastanu i da je slična situacija u još 32 predmeta.

Na pitanje zašto se Lekarska komora nije oglasila povodom odbijanja zdravstvenih radnika da se vakcinišu, on navodi da „to pitanje nije na mestu“.

Od pre godinu dana Lekarska komora govori u prilog vakcinaciji, naša je obaveza da tako govorimo i ne dozvolimo da glas pojedinaca prevlada nešto što govori struka, kaže Dinić.

(N1)