Милош Вучевић: Убиство краља Александра је први пуцањ Другог светског рата

 ОПЛЕНАЦ - Председник Владе Србије Милош Вучевић предводио је данас на Опленцу централну државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом 90 година од смрти краља Александра I Карађорђевића и том приликом поручио је да је терористичко убиство југословенског краља догађај који је писао историју, јер је, оценио је, његова смрт суштински први пуцањ Другог светског рата.

"То је пуцање у Југославију и то је пуцање у Србе. Зато што је том смрћу срушен Версајски мир. Зато што је тада усташко зло показало своје право лице, које нема намеру ничим другим да своје политичке идеје спроводи, осим убијањем. Зато што су се тада ујединили сви који су желели смрт Југославији и освету Србији, за победе и ратне успехе 1912-1918", изјавио је Вучевић.

Подсетио је да је тада фашистички диктатор Италије Бенито Мусолини дао комплетну логистику и подршку усташким терористима који су убили Краља.

"Тероризам и убијање од стране нациста и фашиста постаје од тог дана свакодневница Европе. Попусљивост над наци-фашизмом у Европи, цео свет коштаће више милиона живота", истакао је премијер.

Нулта тачка тог зла, које ће захватити цео свет, додао је он, представља смрт Александра Првог, великог праведника и по речима владике Николаја, поштеног краља.

Вучевић је оценио да је у нашем колективном памћењу и колективном дискурсу мало свести о великим и светски значајним догађајима који су потекли директно од српског народа.

"То констатујем са жаљењем, али и са великом жељом да ту лошу праксу променимо", поручио је премијер.

Вучевић је краља ујединитеља Александра Карађорђевића сврстао уз бок српских историских личности као што су Свети Сава, цар Душан, Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић.

"Зато данас, баш на данашњи дан, треба причати о краљу Александру и то причати тако да нас сви чују. Баш данас треба јавно да дамо оцену његовог дела пред нама самима", изјавио је премијер.

Оценио је да је комунистичка историографија није била наклона према краљу и додао да су поједини историчари блатили краља Александара, наводећи да је угњетавач народа, док су други говорили да је био гробар великосрпских концепција.

Вучевић је навео да је за прави суд о краљу потребно послушати како су његови савременици говорили, али и како је краљ говорио сам о себи.

"Моја је света дужност да свим средствима чувам државно и народно јединство. И ја сам решен да ову дужност без колебања испуним до краја. Чувати народно јединство и целину државну, то је највиши циљ моје владавине. А то мора бити највећи закон за мене и за свакога. То ми налаже одговорност пред мојим народом и пред историјом. То ми налаже љубав према отаџбини и пијетет према безбројним драгоценим животима која падоше за тај идеал", прочитао је премијер речи краљеве.

Вучевић је рекао да се на те речи краљеве ни данас не може додати ништа ново, већ да се, како каже, може само поклонити пред његовом величином.

"Нека је вечни помен витешком краљу нашем, који паде као праведник за мир", закључио је премијер.

Александар Карађорђевић, који је присуствовао церемонији, поручио је да је убиство његовог деде, краља краља Александра Првог, био моменат који је променио историју, не само наше земље, већ и Европе и света.

"Југославија је изгубила великог краља - визионара, оног који је младу земљу, на удару великих сила и унутрашњих проблема, пазио и чувао", оценио је Александар Карађорђевић и додао да је краљ Александар страдао као прва жртва фашизма у Европи.

Премијер Србије Милош Вучевић присуствовао је данас откривању и освештању спомен-бисте краља Александра Првог Карађорђевића на Опленцу.

Откривању бисте присуствовали су и принц Александар Карађорђевић, који је раније данас дочекао Вучевића када је стигао на Опленац, и министар за рад Немања Старовић.

Премијер Милош је претходно присуствовао и отварању изложбе посвећене краљу Александру, у Кући краља Петра.

Краљ Александар Карађорђевић убијен је 9. октобра 1934. у Марсељу, приликом званичне посете Француској. Тада је, у пометњи насталој након атентата, страдао и француски министар спољних послова Луј Барту.

Позадина атентата није јасна. Непосредни извршилац био је Бугарин Владо Георгијев Черноземски, а организатор је био усташки зликовац Еуген Дидо Кватерник.

На краља је претходно бар у два наврата покушан атентат, као 1921. у Београду, када је починилац био Спасоје Стејић, комуниста. Усташе су покушале да га убију и приликом посете Загребу децембра 1933, атентатори су међутим били притиснути масом која је поздрављала краља.

Краљ Александар сахрањен је на Опленцу код Тополе, у цркви Светог Ђорђа, спомен-цркви и маузолеју династије Карађорђевић.

Комплекс на Опленцу, поред цркве Светог Ђорђа, обухвата и краљеве винограде и винарију, Виноградареву кућу, кућу краља Петра и Карађорђев конак у оквиру Карађорђевог града у Тополи.

(Танјуг)