четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милован Дрецун: Нудимо признање косовских институција за аутономију Срба
Хроника

Милован Дрецун: Нудимо признање косовских институција за аутономију Срба

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 10. јануар 2013.

НОВИ САД - Платформа о Косову, коју су јуче усагласили председник Томислав Николић и Влада Србије, чији текст, како је речено, неће бити објављен, није "тајна", само су неки њени елементи "остали удаљени од јавности" да се у преговарачком процесу не би видело на какве је уступке Београд спреман, тврди Милован Дрецун, председник одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије.

Одговарајући на питање "зашто је платформа тајна када је било обећано да ће бити јавна", Дрецун је у емисији "Један на један" РТВ-а одговорио:

"Мислим да има мало неразумевања онога што поједин и наши званичници говоре, понајпре можда и због неких њихових непрецизних изјава. Највећи део платформе, суштински део, је у образложењу због чега резолуција треба да буде донета, односно усвојена у Народној скупштини и ту нема никакве тајне. Можда су само неки елементи платформе остали удаљени од јавности, чисто због тога да се у том преговарачком процесу не види на какве смо све уступке спремни, односно докле смо спремни да идемо".

Највећи уступак који Београд чини Приштини је, по тумачењу Дрецуна, суштинска аутономија за Албанце, коју ће Србија признати, као и легитимитет њихових институција, у оквиру које би српски народ са Косова и Метохије имао своју аутономију.

На инсистирање новинарке да објасни чиме ће се мерити успех преговора, односно шта ће се сматрати довољним уступком с једне односно друге стране, да ли ће то бити прихватање дводомног парламента у Приштини, како Београд предлаже, или нешто друго, Дрецун је изјавио:

"Није то да ли има дводомни парламент или не. То је део решења које нудимо, а Приштина може или не да то прихвати, већ да ми прихватимо да постоји једна творевина на Косову и Метохији, на којој ми сада немамо контролу, која себе назива државом, ми је називамо аутономном покрајином, тако ћемо наставити, али нудимо Албанцима да те њихове институције, на основу новог устава Косова који би био донет ако се постигне договор са нама, имају легалитет, односно признање с наше стране. То је велики уступак."

На опаску да представници Срба са севера Косова сматрају да се овим чином признаје независност Косова, Дрецун је одговорио да он мисли "да нису пажљиво читали резолуцију и да нису повезивали".

А на питање "Где на планети постоји аутономија у оквиру које се тражи аутономија" одговорио је: "Зашто не постоји? Па ми ћемо пронаћи решење. Зашто морате да имате већ постојеће решење.

То је специфично решење. Зашто? Да не бисмо поништили аспирације Албанаца".

Коментаришући избацивање неких делова платформе из првобитног предлога председника Николића, што су Срби са Косова у отвореном писму Николићу данас замерили, и да ли усвојена резолуција, заправо, представља резултат неслагања Дачића и Вучића с једне, и Николића с друге стране, Дрецун је рекао да је "то била примедба једног дела међународне заједнице, превасходно западног, а не примедба самог премијера Дачића."

" И то је преформулисано, ми се нисмо одрекли тога, јер је на месту где је требало да стоји та ставка да "ништа није договорено док све није договорено" јасно речено да треба да се тежи решењу које треба да буде свеобухватно", изјавио је Дрецун.

Он каже да код Срба на северу Косова влада страх да ће Београд прихватити укидање српских институција , "тзв.паралелних, како их зову Вашингтон, Брисел и Приштина".

Међутим, он тврди да се "ништа неће укидати док се не постигне решење".

"Оног тренутка кад будемо постигли решење које ће значити аутономну заједницу српских општина, које ће бити гарантоване новим уставом Косова, онда можемо да кажемо: "Е, сада престају српске институције". До тада нема престанка", изјавио је Дрецун за РТВ.

(РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер