Милован Дрецун: Ситуација је тешка, рат у Украјини нас је истерао на геополитичку чистину по питању решавања косовског питања, и Србији одговара да се дође до напретка у дијалогу са Приштином. Од нас се тражи да Косово третирамо као државу

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је данас да је Србију по питању решавања косовског питања рат у Украјини истерао на геополитичку чистину, додајући да и Србији одговара да се дође до напретка у дијалогу са Приштином, преноси РТВ.

Коментаришући јучерашње поруке петорке која је била у Приштини и Београду, Дрецун је за Танјуг казао да Србији нису постављени ултиматуми, јер када велике силе поставе одређена очекивања говоре о својим интересима и шта очекују да друга страна учини и ту, за разлику од ултиматума, има простора за преговоре.

„Ситуација је тешка, рат у Украјини нас је истерао на геополитичку чистину и сада нас Запад ставља уза зид на стрељање“, казао је Дрецун.

Подсећајући на изјаве америчких званичника попут те да је руски председник Владимир Путин нападом на Украјину увео Русију у шуму и да је време да се убрза пут Србије на Запад, као и да Русија има две полуге утицаја у Србији – енергенте, што ће се решити диверсификацијом и Косово, Дрецун каже да САД желе да се елиминише полуга Косова.

Њима није прихватљиво да Русија буде на просторима који је под утицајем евроатлантских сила. Решавањем Косова и Метохије Србију би ослободили од руске подршке и омогућили да има могућност да води самосталну политику

„То је геополитички оквир у којем желе да се решава то питање. Њима није прихватљиво да Русија буде на просторима који је под утицајем евроатлантских сила. Решавањем Косова и Метохије Србију би ослободили од руске подршке и омогућили да има могућност да води самосталну политику“, навео је Дрецун.

Када је реч о француско-немачком предлогу за решавање косовског питања, Дрецун каже да су планирана три корака, а да је први постизање нормализације односа без признања.

Како истиче, то је основни споразум који би послужио да се разговара док се не дође до коначног решења.

Тај корак подразумева, како наводи Дрецун, да Срби прихвате одређени суверенитет Косова, а Приштина аутономију Србима и Заједницу српских општина.

„То би омогућило да се Косово нађе на евроатлантском путу. Њихова очекивања нису да ми у овој фази признамо де јуре Косово. У овој фази желе да добију да се Србија не противи чланству Косова у Европском савету, ЕУ, међународним организацијама, у евроатлантским структурама“, каже Дрецун.

Додаје да би, ако се Србија не би противила, онда САД и друге водеће западне силе могле да сломе отпор пет држава ЕУ које не признају независност Косова и четири чланице НАТО да прихвате чланство у тим организацијама.

Говорећи о француско-немачком предлогу, Дрецун каже да се ту не говори отворено о међусобном признању и указује на цинизам, односно да се говори о поштовању повеље УН, о међународном праву, о поштовању територијалног интегритета, о праву народа на самоопредељење.

„Од нас се тражи да Косово третирамо као државу. Не говоре о Заједници српских општина, већ одређеној аутономији Србима“, каже Дрецун.

Коментаришући изјаву специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака да је од премијера Коосва Аљбина Куртија очекивао више разумевања за предлог ЕУ за нормализацију односа са Београдом, Дрецун каже да изгледа да се Курти не слаже са предлогом.

„Курти инсистира на међусобном признању и желео би да се одмах до тога дође, а тактика САД је да се иде у три корака, да прво буде основни споразум. Друга ствар која му смета је Заједница српских општина“, каже Дрецун.

Америка зна да Београд неће даље преговарати без ЗСО, као и да се легално изабрани представници Срба неће вратити у институције на Косову пре тога

Дрецун истиче да је сада кључно питање Заједница српских општина јер, како каже, Америка зна да Београд неће даље преговарати без ЗСО, као и да се легално изабрани представници Срба неће вратити у институције на Косову пре тога и зато је, додаје, амерички редослед тај да се формира ЗСО, а онда да се да једно шест месеци рок да се договори француско-немачки споразум.

Дрецун наводи и да Немачка држи страну Приштини и да би да у потпуности елеминише бриселски оквир ЗСО, што је за Београд неприхватљиво.

(Данас)