Миодраг Мајић и Боривоје Боровић о случају Беливук: Сведоци смо медијског суђења, све чињено књишки како не треба

Судија Апелационог суда Миодраг Мајић и адвокат Боривоје Боровић сложили су се у Новом дану да је истрага против клана Вељка Беливука "пошла погрешним путем". "Мислим да је централна ствар око свега овога што смо до сада имали прилику да видимо, једна показна вежба, да је овде све чињено како не треба, књишки како не треба да се чини", каже Мајић. Боровић истиче и да смо сведоци "медијског суђења", као и да је сигуран да ће суђење трајати дуже од две године.

Мајић каже да „ми још не знамо шта је у оптужници“.

„Као судија, и да знам, не бих се о томе изјашњавао, јер то може доћи до мене“, каже.

Боровић каже да јавност сада има право на увид у оптужницу.

Сведоци смо медијског суђења, ово је предмет где неће дати политичари да се нормално одвија поступак

„Када буде потврђена, моћи ће да буде извршен увид. Сведоци смо медијског суђења, ово је предмет где неће дати политичари да се нормално одвија поступак. Некад је било кривично дело које се звало забрана јавног коментарисања неправоснажних судских поступака, да би имали неко правично и фер суђење. Ово ће се наставити, користиће се и у предизборној кампањи“, каже он.

Према речима Мајића, први корак у процедури је да суд сада потврди ту оптужницу.

„Има могућност да потврди, врати или не потврди. Мислим да је централна ствар око свега овога што смо до сада имали прилику да видимо, једна показна вежба, да је овде све чињено како не треба, у овом поступку до сада чињено књишки како не треба да се чини – да се докази током истраге која није јавни део поступка, да се износе у јавност, да се о њима дебатује, да се већ пресуђује. Ја сам се запитао има ли чега у том спису што није изнето у јавност, то је нешто што вас прво науче да не сме да се догоди кад се бавите овим послом“, каже он.

У овом поступку је до сада све чињено књишки како не треба да се чини – да се докази током истраге која није јавни део поступка износе у јавност, да се о њима дебатује, да се већ пресуђује

Мајић додаје да осумњичени имају могућност да не говоре истину, као и да су они „једини учесници у поступку који због тога не одговарају“.

„Међутим, оно што не сме да се догоди, да неко од њих помене некога да је повезан са неким кривичиним делом, да то лице макар не буде саслушано од стране тужиоца, то се просто не ради“, каже он.

Додаје да је „тужилац ту да добије једну потпуну слику догађаја“.

„Бојим се да је ово све што смо имали до сада је све како не треба, сад видећемо на даље како ће ствари ићи. Једно је што вам могу рећи као професионалац, ја док не видим предмет од корице до корице, ја заиста не могу вам рећи да ли је та оптужница на чврстим ногама или не, постоји разлог зашто се у цивилизованим друштвима не суди у студију“, каже он.

Боровић се слаже са Мајићем да је „некако све пошло погрешним путем“.

„Пуно тога се овде ради што је нерегуларно и што представља медијско суђење. Полиција је пратила оптужене, до куће где су извршени ови злочини, невероватно да су пратећи их сазнали да ту улазе људи који после не излазе, а да нису прекинули ту акцију“, каже Боровић.

Мајић каже да се плаши да је ово суђење, због свега што смо до сада видели, „показатељ онога о чему говоримо све ове године – једног растакања правног система“.

Додаје да је „једна од основних карактеристика организованог криминала је управо његова повезаност са структурама државе“.

„Да ли се тамо некаква банда окупила сама за себе, што је такође могуће, потпуно другачија та слика постаје ако су неки људи у држави из било каквих разлога тој банди пружали привремено, трајно, на почетку, на крају, неку врсту подршке, онда то постаје државни криминал, онда то постаје ствар далеко, далеко озбиљнија“, каже он.

Боровић је сигуран да ће суђење трајати дуже од две године.

„Велики је број окривљених, велики број сведока, вештачења… Судија је дужан по службеној дужности да се обави неуропсихијатријско вештачење тих који одговарају за тешка убиства“, каже Боровић.

(Н1)