субота, 09. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирослав Алексић: Србија нема никакве користи од рудника литијума, али има компанија Рио Тинто и они који је подржавају. Шта се крије иза жеље власти у Србији и страних капиталиста да се черупају рудна богатства Србије
Хроника

Мирослав Алексић: Србија нема никакве користи од рудника литијума, али има компанија Рио Тинто и они који је подржавају. Шта се крије иза жеље власти у Србији и страних капиталиста да се черупају рудна богатства Србије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 04. октобар 2024.

Компанија Рио Тинто учествовала је у намештању избора у Гвинеји како би дошла у посед резерви гвожђа и то је доказано након спроведених истрага“, изјавио је председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић. „Начин на који Рио Тинто ради широм света доводи до закључка да се може поставити питање шта се крије иза жеље и амбиције власти у Србији и страних капиталиста да се черупају рудна богатства Србије“, истакао је Алексић.

Уочи поласка у Горње Недељице на састанак са еколошким активистима, Алексић је у Скупштини Србије изнео податке о пословању компаније Рио Тинто у Гвинеји, наводећи да документи о њеном пословању могу да помогну да дођемо до одговора за оно што се данас дешава у Србији.

„Знамо да Србија нема никакве корист од рудника, али да корист има компанија Рио Тинто пре свега и они који је подржавају“, рекао је Алексић наводећи да она оставља пустош и проблеме у државама у којима ради и као примере истакао Аустралију, Маурицијус, Папуа Нову Гвинеју.

Како је казао, случај Гвинеје истраживала је Светска банка. Тамо је, према његовим речима, 2006. године нађено велико налазиште гвожђа, а 2008. године једна компанија је добила право на експлоатацију, и истражна права. Међутим, како наводи Алексић, покренута је страшно велика капања како би се одузела законом стечена дозвола за експлоатацију тој компанији.

„У центру тога је била компанија Рио Тинто, како би дошла у посед тих резерви гвожђа“, казао је Алексић, наводећи да је Рио Тинто учинио све да дође до промене власти у Гвинеји, да се наместе избори и да победи Алфа Конде што се и десило 2010. године.

Директно су, како је истакао, утицали на резултате избора у Гвинеји.

„После избора влада је добила, уз помоћ фонда Сороша 700 милиона долара од Рио Тинта, а Алфа Конде је тражио аванс од 10,5 милиона долара како би зауставио дозволе која је добила претходна фирма преко Франсоа Де Комбре који је био посредник између Рио Тинта и Алфа Кондеа“, рекао је Алексић.

Како је навео даље Алексић, у априлу 2014. после кампање против фирме која је добила истражна права и дозволе, а у којој су, како је казао, учествовали и Сорош, Блер, Кушнер, Конде декретом одузима права тој компанији и уводи Рио Тинто у посао експлоатације гвожђа.

Након истраге коју су спровеле Велика Британија, Француска, Аустралија и САД признато је учешће у намештању избора у Гвинеји, у корист Алфа Кондеа, истакао је Алексић.

„Рио Тинто се нагодила 2023. са америчком комисијом за хартије од вредности и платила 15 милиона долара за кршење правила“, казао је Алекси, наводећи да је сарадник Алфа Кондеа ухапшен, а да је и његов син под истрагом.

Према речима Алексића, ово је пример како послује компанија Рио Тинто када баци око на нешто што је њима од користи.

„У Гвинеји је гвожђе, овде је случај са литијумом“, сматра Алексић.

У каквој су вези случај Гвинеје и Србија

Повлачећи паралелу случаја Гвинеје са Србијом, Алексић је подсетио да је у време када се одустало од пројекта, како су највиши званичници објавили, од јануара 2022. на консултантске услуге компанија Рио Тинто потрошила 155 милиона евра.

„Кога плаћају, зашто ако је стављена тачка на пројекат“, питао је Алексић.

До избора се, како је казао, није спомињао ни рудник, ни пројекат тек после је кренуло лобирање за пројекат.

„Да ли можда то има везе са контактима са људима који се спомињу у Гвинеји“, пита Алексић наводећи да су званичници Србије имали безброј сусрета са Алексом Сорошем, Тони Блером, Кушнером који је, како је рекао Алексић, у случају Гвинеја „актер и један од најпознатијих србомрзаца“.

Како можда кључну особу навео је Чад Блевита који је био директор и пројекта у Гвинеји и пројекта Јадар.

„Начин на који ради Рио тинто широм света може се поставити питање шта се крије иза жеље амбиције власти у Србији и страних капиталиста да се черупају рудна богатства Србије“, закљулује Алексић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер