Miroslav Lazanski: Rat protiv Rusije

Kada se desi katastrofa sa tolikim brojem poginulih, kao što se to dogodilo na aerodromu Domodedovo u Moskvi, logično je pitanje kako je to bilo moguće, gde su bile nadležne službe da to spreče, da li je bilo prethodnih informacija da se nešto sprema, šta je sa međunarodnom koordinacijom u borbi protiv terorizma?

U Rusiji se već previše često ponavljaju teroristički udari. Na meti nije samo provincija, već i veliki ruski gradovi: metro stanice, aerodromi.

Aerodrom Domodedovo je modernizovan, nabavljeni su fingeri za direktan ulazak putnika u avione, skeneri za pregled putnika i prtljaga, moderni monitori. No, bezbednost očito nije na evropskom nivou.

U Moskvi postoje četiri velika civilna aerodroma: Šeremetjevo dva za međunarodni saobraćaj, Šeremetjevo jedan za domaći i manji broj međunarodnih linija, Vnukovo kao VIP aerodrom i Domodedovo za domaći i međunarodni saobraćaj.

Teroristi su očito dobro proučili sisteme bezbednosti na moskovskim aerodromima i odlučili su se na opciju udara na aerodromu gde je to bilo najlakše izvodljivo. Kako su uneli eksploziv u pristanišnu zgradu? Ili nije bilo skenera na ulazima, ili je postojao, ali nije radio, ili su imali pomagača – službenika koji je bio zadužen za rad na skeneru, a koji im je omogućio nesmetan ulazak u zgradu. Te okolnosti istraga može vrlo brzo da ustanovi.

Kako teroristi nisu na vreme onemogućeni da izvrše svoj krvavi akt?, to je sada pitanje za sve ruske službe bezbednosti. Ima nekih špekulacija da se u službama bezbednosti očekivao udar na neki aerodrom, ali se nije znalo na koji. Kao da u Moskvi postoji 150 aerodroma, pa se ne zna koji bi se pre „pokrio”.

Tragedija na Domodedovu pokazuje da ruske službe bezbednosti nisu do kraja prodrle u temelje organizovanih terorističkih grupa, koje svoje izvorno poreklo imaju na severnom Kavkazu, a logističku podršku upravo u velikim ruskim gradovima, gde decenijama živi i radi veliki broj građana poreklom sa severnog Kavkaza.

Na svaki lokalni uspeh ruskih antiterorističkih jedinica i službi bezbednosti na terenu, u području juga Rusije i severnog Kavkaza, teroristi vrlo brzo odgovaraju napadima u velikim ruskim gradovima. To nije obična igra terorista i službi bezbednosti, jer ako je terorizam globalna pojava, onda bi i borba protiv terorizma morala da bude globalna.

Ako na međunarodnom planu postoje informacije o teroristima, a one sigurno postoje, onda bi te informacije morale da cirkulišu dvosmerno. Rusija je na udaru terorista, u Kremlju će se sigurno zapitati, a pitaće se i ruska javnost, da li su sve osude najnovijeg terorističkog pira koje dolaze sa Zapada zaista iskrene osude, ili je to puki verbalizam.

Ako Britanci daju politički azil osvedočenom čečenskom teroristi kojeg Moskva godinama potražuje, ako ga Poljaci zovu u goste na nekakav simpozijum, pa ga prvo malo kao pritvore a onda ga odmah puste, za Moskvu je to dokaz neiskrene politike u borbi protiv svetskog terorizma. U stilu, „oni koji napadaju naše gradove jesu teroristi, a oni koji napadaju vaše gradove možda su samo politički disidenti, ili pripadnici oslobodilačkih pokreta”.

Naravno, to nije tako rečeno i niko to zvanično neće tako formulisati, ali nisam svedok niti jedne zvanične političke izjave izvan Rusije o čečenskim teroristima.

Ovo je rat protiv Rusije, videćemo kako će Kremlj odgovoriti.

(Politika)