субота, 06. март 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирослав Радман, хрватски академик за Н1: Коронавирус докрајчи људе којима се ближи крај, људи који су умрли у вези с инфекцијом короне, умрли би и без ње; Вирус једноставно долази и одлази у таласима
Хроника

Мирослав Радман, хрватски академик за Н1: Коронавирус докрајчи људе којима се ближи крај, људи који су умрли у вези с инфекцијом короне, умрли би и без ње; Вирус једноставно долази и одлази у таласима

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. јануар 2021.

Академик Мирослав Радман,, један од најцјењенијих хрватских знанственика, рекао је у разговору за Н1 телевизију да ово што се догађа у свијету с коронавирусом уопће није требало назвати пандемија, јер је болест има врло малу смртност, те да мјере немају смисла јер не дају резултате.

 “Тешко је одговорити зашто се догодио пад јер нема контролног експеримента, но рад који ће ускоро изаћи од групе професора на свеучилишту Станфорд, показује да нема детектиране бенифиције од стриктиних, ригорозних мјера с обзиром на ове осредње, слабије”, рекао је Мирослав Радман и додатно појаснио:

“Затварање ресторана, маске на отвореном, по тој најкомпетентнијој студији коју сам видио, одговор је да се не исплати, да нема бенефиција од тога. Једва чекамо да тај рад изађе да се може коментирати.”

Нису мјере него судбина вируса

Сматра да би до пада дошло и без мјера: “Вјеројатно се догађа оно што би се догађало и без друштвених мјера, а то је да инфекције долазе у валовима и најчешће се селе из једног подручја у друго и везане су уз појаву нове мутације. Она онда или поспјешује инфективност, брже се шири вирус, или је вирус смртоноснији. То овиси о генетици вируса и мутацијама. Мијења се, али ријетке мутације су оне које побољшају, дају агресивност или повећавају патогеност вируса и онда нова мутација завлада у кратком времену неким подручјем док је даљње мутације не униште. Тако да имамо динамику попут ватромета – јављају се жаришта, плану и гасе се. Мислим да гашење нема везе с оним што ми радимо, него да је таква судбина вируса.”

На питање може ли се онда то истраживање проматрати као револуција у истраживању новог вируса, рекао је:

“Очито се немамо у кога угледати ми из Хрватске. Ако итко, то би требала бити Кина. Практички добивамо инструкције од водећих земаља ЕУ и САД-а гдје је ситуација најгора. Дакле, учимо од лошијих ђака, од земаља које не успијевају у обуздавању епидемије. Вирус се сигурно уништава с том учесталости мутација.”

Смртност

Коментирајући што се онда догађа у Кини, Радман је рекао:

 “Тешко је рећи што се ондје догађа. Оно што се види издалека је да они имају пуно рестриктивније мјере. Ако се људи не приближе један другом, сигурно неће бити пријеноса вируса. Но, колико ће то коштати? Засад опћа смртност овог вируса није никакав разлог за панику. Ако има 0,05%, дакле пет мртвих на 10.000 од овог вируса, што су службени подаци, онда ово није требало ни звати пандемијом. Изгледа да се преусмјерио регистрирани узрок смрти у популацији. Сад немамо грипе, по први пут у десетљећима. Не знамо има ли вируса јер се сад не тестира на вирус грипе или је заправо коронавирус нека врста опортунистичке инфекције која докрајчи људи чије је здравље већ јако начето. У том случају прошле године, људи који су умрли у вези с инфекцијом короне, били би умрли и без ње, али можда мјесец, два, три касније. Да смо то знали, стратегија би била сасвим другачија. То се зову опортунистичкке инфекције.”

На питање како онда објашњава смрти млађих и здравих особа, додао је: “Мислим да је то банално. Нема нула смртности код људи од 30 или 40 година, то је мали број и ово је само знак да постоји мали број људи који су млади, а имају неку слабу карику. Умиру од срца и спорташи са 22 године. Коронавирус докрајчи људе којима се ближи крај, а њих има пропорционално више у односу на људску доб. Изнимке увијек постоје.”

Вакцина

На концу се осврнуо на цијепљење. На питање хоће ли се он цијепити, рекао је:

“Што ћу ја радити, то је моја приватна ствар. Изабрао бих класичну вакцину, то значи од Санофи или чак кинеску јер с тим имамо искуства 150 година. Прије бих вакцину гдје имамо дуго искуство. Некад су иновације непотребне и кад имате нешто што ради, иновација служи само у комерцијалне сврхе.”

Ко је Мирослав Радман?

Др Мирослав Радман је биолог и члан Француске академије наука, Европске академије наука и уметности, Светске академије наука и Европске организације за молекуларну биологију.

(Н1, glasistre.hr)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер