N1: Naš dopisnik u obilasku evropskih prodavnica - Šećera – ima, brašna – ima, nestašica– nema. „Strah od gladi“ daleko od istine i predstavlja jednu od najvećih manipulacija pojedinih srpskih tabloida

Srbija i Mađarska ne osećaju posledice krize, ali Evropi preti glad - to je poruka koju često vidimo na naslovnim stranama tabloida - uz tekstove i fotografije koji navodno "dokazuju" da u Uniji vlada nestašica osnovnih životnih namirnica, da su rafovi prodavnica prazni i da Evropljani kupuju sve pred sobom u strahu od gladi i rata, pre svega ulje, brašno i šećer. Ali ta slika je daleko od istine i predstavlja jednu od najvećih manipulacija. Evropski dopisnik N1 Nikola Radišić, kome je sedište u Luksemburgu, obišao je nekoliko zapadnoevropskih država kako bi proverio kakva je situacija.

Naslovi i tekstovi pojedinih medija u regionu stigli su i do zapadne Evrope. Strah Evropljana od gladi zbog nestašica prouzrokovnih ratom u Ukrajini i nemoć da se to promeni – izgleda da postoji samo u glavama urednika pojedinih tabloida – jer nestašica u Luksemburgu nema. Ali pošto je Luksemburg specifičan, odlučio sam da proverim kakva je situacija u okolini i krenuo sam na put.

Prvo sam otišao u Nemačku, u grad Trir. Kaufland, kao jedan od najvećih velikih marketa u kome kupuje ogroman broj građana, bio je jedan od logičnih izbora.

Šećera i brašna ima. Prodavci kažu da se kupuje u neznatno većim količinama, ali da zaliha ima sasvim dovoljno. Identična situacija je i u okolnim državama, gde su uglavnom ukinuli i ograničenja koja su omogućavala kupovinu do dva kilograma po osobi.

Trenutno je snabdevenost Evrope uljem najčešći povod za manipulaciju.

Na samom početku ruske agresije na Ukrajinu, povećana je kupovina suncokretovog ulja, jer su se građani uplašili nestašica, zbog otežanog i smanjenog snabdevanja u tom trenutku, zbog blokiranih ukrajinskih luka i drugih transportnih linija. Suncokretovo ulje je i dalje malo teže pronaći u prodavnicama, ali ga ima. Dok ostalih vrsta jestivog ulja nikada nije ni manjkalo.

Trgovinski lanci uspeli su da pronađu alternativne dobavljače suncokretovog, dok Evropsko udruženje proizvođača FEDIOL tvrdi da je deo naručenih količina ipak stigao iz i Ukrajine, vozovima i kamionima, pa se tržište lagano stabilizuje.

Ipak, suncokretovo ulje nižih cena i dalje može da se pronađe rano ujutro i to ne svakog dana. AlI su trgovci nabavili ulje drugih proizvođača, pa se u Belgiji, u tamošnjem lancu prodavnica Delez sada možete kupiti suncokretovo ulje iz Turske, koje je nešto skuplje.

Ili su svoj brend prilagodili novoj realnosti, pa suncokretovog ulja ima svuda, po nešto nižoj ceni, kao što je ona u lancu holandskog supermarketa Albert Hajn.

U Luksemburgu, na primer, suncokretovo ulje se teže može pronaći u prodavnicama sa pristupačnijim cenama kakav je lanac supermarketa Lidl, ali i u onima koje posećuju građani sa dubljim džepom, kakvi su lokalni Kaktus ili francuski Auhan.

Ali scene praznih rafova za ulje, koje dominiraju naslovnim stranama pojedinih medija, pokazuju lažnu sliku. Minimalno pomeranje kamere otkriva pravu realnost - rafovi su prepuni raznih vrsta ulja, od maslinovog, preko kukuruznog ili palminog, do ulja uljane repice, koje se najčešće koristilo kao zamena za suncokretovo.

Cene su nešto više nego ranije, a upravo je suncokretovo najviše poskupelo, ali dalje može da se pronađe po ceni od oko dva evra. U zavisnosti od proizvođača, može ići i do pet evra, a u pojedinim, ekstreminim slučajevima i više od osam. Ali ulje po toj ceni retko ko ima potrebu da kupuje.

Ukrajina je najveći dobavljač suncokretovog ulja za EU. Nekada se mesečno uvozilo oko 200.000 tona suncokretovog ulja, da bi u prva dva meseca ruske ageresije na Ukrajinu ta količina prepolovljena. Uspostavljanje železničkih i drumskih koridora za dopremanje namirnica iz Ukrajine početkom maja povećalo je izvoz u EU, a diverzifikacija izvora snabdevanja i prelazak na druge, zamenske vrste ulja ili tehnologija, ublažili su taj udar i spustili cene.

Problem sa smanjenim količinama suncokretovog ulja nije u nabavci, već povećanoj potražnji zbog gomilanja zaliha, tvrde u FEDIOLU i navode da je to pravi uzrok i veštačke nestašice i povećanih cena.

Ipak, stručnjaci očekuju dalji rast cena svih proizvoda, ali ne zbog lose snabedevnosti, već prvenstveno zbog rasta cene energenata.

(N1)