Н1: Швајцарска повлачи са тржишта кукурузно брашно пореклом из Србије - због чак 5,7 пута веће количине афлатоксина од законом дозвољене

Швајцарска опет повлачи са тржишта кукурузно брашно пореклом из Србије - овај пут реч је само о жутом брашну, а узрок је  значајно већа количина афлатоксина од законом дозвољене, објавио је РАСФФ европски систем за брзо узбуњивање и обавештавање о храни.

Дозвољена количина афлатоксина у кукурузном брашну је, према наводима са сајта РАСФФ  2 µг/кг – ппб (два микрограма по килограму).

У узорку брашна узетом 10. јула ове године откривено је присуство микотоксина афлатоксин Б1 у већој количини од дозвољене: у жутом кукурузном брашну било га је 11,4 µг/кг, што представља чак 5,7 пута већу количину од дозвољене, објављено је на РАСФФ.

Ризик коришћења овог производа оцењен је као „потенцијално озбиљан“, те је производ повучен са тржишта.

Шта је афлатоксин

Афлатоксини (Б1, Г1, Б2, Г2) су најтоксичнија група микотоксина, наводи се на сајту Завода за јавно здравље Суботица.

„Најзначајнији представник је афлатоксин Б1. Афлатоксини су познати као мутагена једињења, тератогена (изазивају абнормалности на фетусу) и карциногена једињења (нарочито за јетру и за бубреге). Синтетишу их у природи врло раширене плесни из родова Аспергилус, Пенициллиум и Фусариум. Људи су овом токсину изложени конзумирањем житарица (кукуруз, јечам), кикирикија и другог језграстог воћа. Метаболити афлатоксина се могу наћи у животињским производима односно у млеку (у облику афлатоксина М1), месу и јајима“, наводи Завод.

Због специфичног деловања, микотоксине називају још и „тихим убицама“ и њихов негативни утицај на људско здравље и пољопривреду су, наводи се – огромни.

„Токсично деловање микотоксина се разликује од осталих токсикоза. Болест је изазвана храном и сезонског је карактера, није инфективна. Деловање може бити акутно, хронично и специфично што зависи од дозе, врсте микотоксина, дужине излагања и отпорности организма. Примарне акутне микотоксикозе изазивају тровања људи и животиња и могу се завршити летално. У историји је забележен велики број случајева масовног тровања микотоксинима. На пример, у Јапану је забележена појава обољења која је названа кардијални ‘бери-бери’ које је било узроковано конзумирањем житарица заражених плеснима Пенициллиум врста. У Русији се десило тровање са просом и пшеницом која је презимила на пољима и била загађена Фусариум плеснима. Код радника који су радили на пољима целера запажене су честе упале коже, што је био узрок микотоксикозе“, наводи се, између осталог, на сајту Завода за јавно здравље Суботица.

(Н1)